Sion

531

проповедао међу идодопоклонцпма, а други међу јеврејима. Дакде оставите Петра у н.еговом раду и иемојте га одвајатп од датога му определева, како бп од њега начиниди папу васионске цркве, која је усредсређепа у Риму. Из свега овога, што сам казао, вп, господо, треба да нојмите, да здање рнмске цркве стојн на трулом земљишту, илп да иовторпм што сам већ казао, на врху игде, јер се од самога почетка опнре само па знак, који је предан од писаца првпх векова и њиховим уображењем допуњен. У току средњих векова , који су сдужиди као време за распростирање пајгрубијих забдуда и празноверица, овај дажан Факт заузео је огромне размере, па и само непрекидно растење папске вдасти води свој ночетак од овога истог времена. А пре кратког времена ова се вдаст увећада обзнаном своје непогрешивости, на коју је међутим она давно циљада. Дакде, ја опет веднм, зграда стоји на трудом темељу. Ми смо мадо куцнуди тај темељ и — зграда се срушида (немир међу слушаоцима). На завршетку своје речи , којом наш противник уображава да је доказао живљење Петрово у Рнму, он је исказао мисао, да ако је Нетар био у Риму, онда су сви дужни да се обрате к РимуПо његовом мишљењу овај је закључак догичан. Но ја н на то не могу да присганем , јер баш кад би се могдо замислити, да је Петар проживео у Риму и пуних 25 година , (а не ма један час, као што је говорио мој противник, донуштајући на тај начнн да се 25 година скрате до једнога часа) ја опет чиним питање: на каком основу може човек тражити да се ја покоравам њему тако , како сам требао иди морао да се покоравам самом Петру ? (Немир). Али мене са ове стране моле да не дирам у тај предмет. С тога ајде то да оставимо до друге прилике, кад ће нам бити могућно да говоримо о њему подробније и основније. Менп остаје само да завршим свој говор овима речима: Ја немам никаке потребе у Петру, иди још пре у његовом посдеднику. Мој је учитељ — сам Христос, који је био учитељ и Петру и Павлу, и уместо да добијам наставу посредно — из других руку — ја је добијам непосредно од Њега самог, који ме наставља боље и верније, него што то могу да учине последници Петрови. Уместо што бих се обраћао грешним људима, ја се обраћам безгрешном и непогрешивом Христу, — уместо да предајем моју најскупоценију ствар — снасење душе моје — у руке човекове, ја је предаејм у руке Христа, који је умр'о на крсту ради спасења мојега и свију у њега верујућих... (Вика и арекидање с десне стране).