Sion

561

стању; г) Раскол који се беше појавио и у самој римској цркви и, који пе само потвоиаваше авторитет паиа, но гата више, наиосаше врло много вреда и самој римокатоличкој вери. После свега реченог држимо, да не ће бити с горег да кажемо коју и о правдању Грка односио присвојења срп. цркве под своју власт. Грци не само што не признају да су криви за ирисвајање срп. патријаршеске катедре; него, шта више, приписују то дело себи узаслуге.(!!) — Они пак, доказујући своје заслуге у томе, измишљавају многе чудновате узроке, због чега је патријаритија српска морала пасти, а између свију за најглавније узроке држе сљедеће: „Најглавнији узрок , веле Грци, због чега је уништења срн. патријаршија и што је Грци присвојише себи , бегае зебња њихова , да ће Срби моћи сачувати у средини својој чистоту православне вере после преселен.а два срн. патријара у Аустрију; јер, веле они, православљу грозила велика опас.ност од Турака. То је нас (Грке) и натерало , те смо Србе узели под своју заштиту (§1с) и надзор(?!). На колико смо познати са срп. и грч. историјом, ми иигди не нађосмо забележено штогод овоме подобно, што Грци наводе, нити се пак њихово правдање може историјски оправдати; јер ми тврдо знамо , да су Срби у бољем стању били до присвојења срп. патријаршије Грцима, а доцније у много горем с тога, што Грци беху други српски угњетачи, па јога много жешћи и силнији него и сами Турци. А што се они позивају , да су се , као тобож , бојали , да Турци с.илом не потурче Србе и да су их они с тога под своје, ■гобож, закриље примили , то је тек пресна лаж; јер свима је познато, да су Грци баш Србе иозивали , да им помогну сачувати веру православну од безбожних Турака; а нигди не находимо забележено , да су Срби позивали за то дело Грке. — Дакле очито је, да су Грци измишљавали све могуће начине, еда би какогод могли онравдати свој себичњачки, иастирима црквеним недоликујући подли поступак 36