Sion

581

одлуке Ватикана 1870 год. изказаше своју готовност да приступе к разбору свију новоувадења западне дркве и после четворогодишњег најприљежнијег научног рада, ставише себи задаћом, да на занаду образују праву христијанску цркву, онакову, каква је она била до великог раздјелења цркава. Ја се нећу заустављати на закључцима првог старокатоличког конгреса у Минхену, на коме су установљени били такови иринципи, који састављају својину наше цркве, принципи древног христијанства; ја нећу говорити о раду старокатолика у том одношају на Еелнском конгресу и о установљењу постојане комисије, која је морала изучити питање о сајединењу цркава и која је, тежећи к иравослављу, позвала богослове Русије и Грчке, да с њоме заједно раде и пронађу средства да се постигне сајединење свију цркава, које не признају ватиканске одлуке: старокатоличке, протестантске, англиканске и др. са православном; ја нећу напомињати ни о преговорима, што је комисија старокатоличка имала са дичним „друштвом пријатеља духовне просвјете" до прве половине 1874 године, ни о томе, да су ти преговори показали како је могућно, да се до успостављења православне цркве на заиаду дође. Моја је цјел само да представим шта је рађено на конФеренцији у Бону у мјесецу Августу ове године. Али да би појмљивији био рад овогодишње конФеренције и да очигледном постане сва важност тога рада, потребито ми је у кратким потезима ноказати, шта је прошле године на Бонској конФеренцији урађено по питању о сближењу западних неримских цркава са црквом православпом. На позив, обнародовани у Августу 1874 године од вође старокатолика, сакупило је се много богослова разних христијанских цркава из Њемачке, Швајцарске, Француске, Данске, Енглеске, Сјеверне Америке, Русије и Грчке, и конФеренција отворена је била 14 Септембра под председништвом др. Делингера. Каква је цјел те прве богословске конФеренције каже нам позивно писмо: „Задаћа ове конференције