Sion

580

да ће цара господара служити до века, ако га он не отера. А како га сдужп, то само зна цар госиодар и он може казатн да л' је добро или хрђаво, а Велнмир о томе не сме помолити ни бела зуба: да што је сада чашу прелио то му је не хотнца прва и т.д. Дар га запита: што му се још осим царске службе најбоље на овом свету допада, а Велпмнр му одговорн : да бо волео да пронутује по цареву пространу царству и да му цар допусти да се може задржати неко кратко време, где му се допадне, Цар га пусти с тим, да опет дође п да му каже где му је се доиало, па ће га тек онда пустити да тамо буде неко време. ( ваставиие се.) Богос «ловска ^онФеренција у Бону, 12—16 Августа 1875 год. Знаменита одлука Ватиканског сабора од 18. Јулија 1870 год. изазвала је у римској црвви силни иротест, који је иозиат иод назовом ста^окатоличког аокрета. Др. Игњатије Делингер, „онај неосиориво ирви човјек у цркви Ђернаније" по рјечима Монталамбера стао је на челу тога покрета и окупио је около себе најзнаменитије научењаке-богослове не само Ђерманије, него и многих других страпа христијанског запада. Какве је кораке од стране Ватикана изазвао противу себе старокатолички покрет, познатоје,—а познато је и то, да сви ти кораци не само што нису зауставили покрет, него су му још више енергије придали. Старокатолички конгреси Минхена, Келна и др. што су били држани за прошле четири године, сведоче о живој напредностииокрета. Покрет старокаголички са стране одцјепљења свог од римске цркве и образовања новог религијозног друштва на западу има за нас православне другостепени значај и ми у њему, са те стране, морамо видити само плачевну посљедицу западног религијозног строја. Него друга је страна тога покрета, која обраћа на себе пажњу православних и која нас приморава да са највишим интересом пратимо сваки часак у животу његовом. Старокатолици, пзјавивши свој протест против