Sion

592

„3., Ссвети Дух исходи од Оца кроз Сина (Бе Ше ог1ћо<Ј, I, 12; Соп. Машсћ. п. 5; БеШутпо Тта§. п. 28; Кош т 8аћћ. 5. п. 4.). „4:.. Св. Дух јест сдика Сина, слике Оца (Бе Ме огЉос!. I. 13,) који од Оца исходи и у Сину почива као његова пројављујуђа сила (Бе Ме ог(;ћос1. I, 7; ЈћШ. I, 12). „б., Св. Дух јест дично произведење од оца , које је својствено Сину, али не од Сиеа, јерје Он Дух уста Божанства, који казује Рјеч (Бе ћутпо Тп8а§-. п. 18). „6., Св. Дух образује посредпиштво међу Оцем и Сином и кроз Сина саједињен је са Оцем (Ве 6с1е ог1ћ. I. 13)." Ове тачке изложења учења о происхођењу Духа светог Јована Дамаскина узете саме по себе могу изазвати ризлична размишљења и тумачења особито са стране оних, који нису најбоље посвећепи учењу св. отаца. Такову околност имали су пред очима богослови православне цркве, кад им је било представљено на обсуђење горње изложење и да би предунредпли свако сумњиво тумачење, они прибавише у иочетку изложења оне рјечи у смислу учења древне нераздјелепе цркве, да се зна, да свака појдина тачка изложења , кад би собом представила какву нејасиу мисао , треба је тумачити са односним мјестима из списа дрругих св. отаца древне нераздјелене цркве, који учише о духу светоме, као Атанасија великог, ЕииФанија, Василија великог, Григорија Богослова, Јована Златоустог, Григорија Ниског, Кирила Александријског. Осим тога , нравославни богослови не сматрајући себе ничим овлашћенима да у име своје цркве гласају и тиме на конФеренцији исказују своје мнење, као мнење цркве којој припадају, свечано изјавише, да они примају горње изложење Дамаскина условно и да придржавају себи право одлучно своје мнење изрећи о томе онда, кад односне номјестне цркве свој суд о изложењу изреку. Овакова изјава од сгране православни имала је тим више значаја , што ниједан од нравославних, који на конФеренцији учествоваше , није био