Sion

595

теоријом о индулгендијама; у тим питањима ми се држимо просто учења древне нераздједене цркве и таким начином састављамо једно са нашом браћом православнима" завршио је говор по тим питањима Делингер. При такој свечаној изјави старокатодика, православни нису знали друго , него им руку пружити и браћом их својом у Христу назвати. То су ето резултати овогодишње Бонске конФеренцијеВажност тих резултата очигледна је, а још ће очигледнијом постати кад се читаоци „Сиона" упознаду са дивним бесједама, које је предсједник конФеренције на обћим сједницама изговорио. Из тих бесједа упознаће сву узвишеност православне науке и чуће из уста првог заиадног богослова да једина црква, која је сачувала управо апостолски характер и која садржи у себи зачетке за обћи препорођај свега христијанског свјета, то је црква православна. Овој извјештај о Бонским конФеренцијама ја сам свршио. Допушти ћу себи још само њеколико рјечи на примјетбе њеких дилетанта — богослова о старокаголичком покрету. Старокатолици, веле многи , ако зајиста признају да је у млогоме повређена древна христјанска истина на западу, ако су освједочени да безбројна новоуведења запада немају законигога темеља, ако су убјеђени да се чисто евангелско учење сачувало на истоку, што нису одма свршили рачуне своје са западом и прешли у православљз, те би се сгвар тиме свршила по њих добро, а по православне користно ? До душе то би најкраће и најлакше било. Али мени и многим другима представља се та ствар некако другчије; пига се на име, да ли би у интересу православне цркве било , да старокатолици ауес агшез е! ћа§а§е, по изразу једног господина, који је са мном радо о старокатолич. покрету говорио, пређу у православље, и да ли је управо могуће да тако сљепачки тај прелаз они учине? Прелаз из једног вјероисповједав>а у друго без предходног, зрјелог научног обсуђења тако важног корака могао би се сматрати, а унраво би га и тре38 *