Sion

597

бити, а обреди имају другостепени характер. Обредне особине имају и међу нама самима, али зато оиет смо једни: нас везује јединство догмата и то јединство даје једнако право називати се правим правосдавним и мени у Задру и ономе у Петрограду или у Благовјештенску. Велика цјељ православпих мора се саетојати у томе да по силама својима донринесу, да се на западу оснује подпуно неодвисна заиадна иравославна црква. Кад са оваког погледа узмемо старокатолички покрет, ми нимало не морамо жалиги што старокатолици нису прешли у православље, шта више ми се томе морамо радовати, јер у њиовом осторожном поступању ми морамо видити сву озбиљност њиовог дјеловања не само, него и добру јамчевину успјешности. Каква је хасна православној цркви, што ће прећи к њој неколико немачких проФесора, — одговорио ми је ироФ. Осинии на. њеке моје скептичке нримједбе. И зајиста, ништава би била корист православној цркви да се неколико хиљада старокатолика иридружи к њој у сравнењу са оном користи, коју она исчекивати може, ако пођу и даље у свом реФорматорском раду , онако као што су почели Делингер, Дангеп и други вође старокатоличког покрета. „Пођимо овим путем и ми ћемо се Божијом иомоћи нриближити к остварењу великог пророчапства Сиаситеља" рече у једној својој бесједи др. Делингер. Нека православна црква буде само штедра у пружању номоћи онима, који код ње истину тражу и једииство међу свима неримским црквама постигнути се мора. Проф. Н. Милаш. Наш г. митропохдит Михаи^л као председник међународнога одбора за иодпомагање народа у Хердеговини п Восни, пздао је следећп позив на све јевропске хришћанске народе. „Браћо! свуда је допро глас невоље што снађе сиротињу Херцеговине и Босне; па и до вас је допро одјек