Sion

599

и на очиглед Хришћана, силних и моћних, у пркос свакои људском осећању, набијају живе људе на коље, и живу рају привезују на ражањ и пеку, па кад овим до очајања доведена раја устаје, можда последњи пут, на оружје да учини крај евојим патњама, или да јуначки изгине, — онда зар остали силни и просвећени хришћански народи да ћуте? И зар овај мученички српски народ у Босни , Херцеговини и Старој Србији није заслужио у својој несрећној судби бар толико учешћа колико и Јелада, кад јој оно ире 50 годииа притекоше у помоћ Инглеска , Француска и Русија ? Српски је народ више него ма који други издржао борбе бранећи Јевропу од силне отоманске поплаве. Србски је народ вековима проливао крв своју на свима пољима, где се за хришћанску просвету и цркву водила борба противу варварства. Сетите се, браћо и сестре — уживајући срећу и слоболу у мирној својој земљи — свију тих околности! Сетите се и покрените се на учешће у нашој грдној несрећи било у име заједнпчког славенског порекла, било у име хршпћанства и свете православне цркве, било на послетку у име човечапства! Српски је народ Босне и Херцеговине одсудно устао на оружје, да или извојује себи народну слободу и човечанска права своја — или да јуначки изгине и да се сахрани под развалинама своје домовине. А међу тим док се борба не сврши, сваки дан гину стотинама његових најбољих синова , а хиљадама рањеника и нејачи кука и тражи склоништа у шуми или па туђем земљишту у Србији, Црној Гори и Аустро-Угарској. Помозите браћо, помозите као срећна истинита деца хришћанске слободе и просвете! Вама се браћо обраћамо, који имате осећања спрам сиротиње, који желите добро невољној својој браћи, које боле срце за браћу, која се очајнички излажу да спасу себе од уништења; похитајте и то што скорије, колико ко и чиме