Sion

601

Историја нам казује, да су новокрштени често раздавали сво своје имање беднима, као што беху између осталпх св. Кипријан, св. Пајсије ведики , па готово и свп они , које црква бираше и уздизаше на највиши ступаљ јерархичке службе. Познати оци цркве : Василије ведики, Јован Златоусти, Атанасије, Амвроспје и многи други, беху бедни за себе но богати за спротињу: за сиротињу и нејач у н>их вазда беху отворена п врата и срце. Шта више, Златоус ведп, да је свака кућа хришћанска уједно и сокровишница за бедне, в Ваш дом, нише он Хришћанима, може у једну руку да буде права црква христова ако се само освештава дедом доброчинства. Будите чувари тога светог сокровишта и свештено-сдужитељи сиротиње. Чувство човекољубља и доброчинства дају вам право на то свештенство. У вашој кући, у којој се обично модите Богу, нека паамти жртвеник милостипе; и кад год пођете на молитву к Богу , одредите најпре ко у чему и колико може на сиротињу , па онда узносите у молптви душе ваше к небу. И ако тако узрадите, ваша ће кућа бити тврђа него градови и браве, г:его оружје и солдати." Пред црквама и Епископијама беху удешени ковчежићи за сиротињу и ниједан хрпшћанин није продазио поред њих а да их се својом милостивом и подашном руком недокосие. Св. Златоуст спомиње и о њима па веди: „као што бистри поточићи, којп теку око наших модитвених домова, сдуже за умивање наших руку, које подижемо к небу на молитву: тако су пред црквама ковчежићп за сиротињу, те да очисте и освештају наше руке мидостињом пре, него што ћемо пх подигнути к небу на молитву." У опште у тешким данима гонења и мучења првих хришћана, све и свашта расподагадо је срећнију њихову браћу к сачувствију и мидосрђу и загревало срца не само л>уди већ и жена, да се живо и пламено заузнмљу за млађу браћу христову и да им по потреби и по могућству помажу. Св. Григорије Богослов пише о својој мајци Нонни , да је имада такву жеђ за доброчинством, да — кад би јој ко дао и сва бдага овога света — опет би јој било мало да зајазп жеђ доброчинства. Светптељ је сдушао, како она често говори, да би радо (само кад би се то смедо) дада и себе и своју децу у залогу, тек само да одкупи хришћанина из ропства и да пружи нужну помоћ беднима. За подобну љубав наспрам бедних, св. Грнгорије назвао је своју сестру Хоргонију — оком сдепих, ногом хромих , мајком снротиње. Две Меданнје (богате Римљанке) раздадоше на подобне цељи сво своје огромно богатство , које је течено вековима. Анастасија — узор доброчинства, Олимпијада, Евпраксија царевна и многе друге имућне и богате жене, саме постадоше бедне из за љубави наспрам млађе браће Христове. Да, стари хришћани и хришћанке тако се живо заузимаху за потдачену и бедну своју браћу по Христу, је се у строгом смислу може рећи да међу њима готово и иебијаше бедних; јер је оаки гдедао на своје имање , као на дар божији, које је он