Sion

645

— Стотинама оваких примера могли би у ползу нашег доказа о непоштеном раду и поступању српских пастира, који беху родом Грци , наспрам срп. народа — односно њихове пастве навести; али не находимо за нужно. Довољно је само то, што знамо да су из оних места, гди је сијнуо зрак слободе сви Грди протерани и на њихова места српски синови постављени, о чему ћемо укратко сада изложити. (наставиие св). Богосхловија и сујемудрије ^омунаца. О! роде нетармми и рд^крдфешши, докодђ вуду сђ кдмм, докод-е терпдн) км ? Ис. Хр. Наше друштво и сав његов развитак, као да је у позније време, пошло што но веле „суновратке." Све се то једно на друго „ополчило", као да су дошла времена „разорења вавилоновог. л Никоме ништа није право , — све се то одало апатији, трулежу и мистиФикаторству. Нит нам ваљају установе политичке, нит друшхвене, нити религиозне. Свуда је унео ћаво свој нокат , свуда је „шрзост^ злп^ст-кнУд" и само једипи Месија „Старо Ослобођење" мисли , да поправи свет, да „уљуди" људе, да органише ново друштво, које ће у стању бити да обасне српски народ благодећу и новим животом државу српску. 0! роде нек-крнии и рлзврдфеннми, ДОКОЛ-к ТфПЛ10 ЕК1 ? купив за новце сан архијерејски п јепархију , онп ие само да и сами иродају чин свештенства недостојним лицима, већ шта више, ; врше и сваког рода безакоња без зазора савести своје. У место да подхрањују душу хрцшћанску словом божијпм, часте ју нри богослужењу безстидним и неприличним речима; уместо да врше чинодјејство смерно и благољеино, они га често врше иа саблазан и огорчење настве своје. Па и то није све. Они, због неспоеобности и незнања бугарског језика не само да никада не поучавају своју паству, већ , шта више, забрањују и другим начином то чинити — забрањују служење у цркви на словенеком јсзику, а тако исто грде, што се и но школама наука не предаје на грч. језику.