Sion

647

за њих говоре, и само слеп не види како они према народу и народ наспрам њих стоји. Ми консгатујемо, да наши учитељи вере и служитељи дркве — ма у ком облику — никада пису , нити ће бити непријатељи народни. Ми тврдимо , да вера , коју они проповедају , никад не може бити противна сувременом напретку и цивилизадији. Ми јавно исказујемо, да су наши попови уопште узевши , преставиоци народа и његових врлина. Наравно, где год је правило, ту мора бити и изузетака, — али су изузетци мали — ништави , те се губе у самом зачетку. Хоћете ли примера из старе или из новије историје срнске ? Али нашта ће вам, кад их и сами знате, кад сте и сами нотпунце уверени, да је све ово истина, што вам рекох ? Било би узалудно трошити време и место, кад би вам стали набрајати живе примере о свему овоме! Примера има и сувише, па зато баш и не треба да вам их напомињемо. Отворите историју и она ће вам их све показати. А међу тим , жалосно би и било, кад их не би и сами знали , јер то би онда зпачило незнати себе ни свога II. Хајде да оставимо старо на страпу , па да отпочнемо с новим и најновијим појавама у нас. Али најпре да се запитамо: ко даде народу сриском данашње попове ? Манастири и манастирлије — то су ствари застареле. Дакле ко створи , ко образова, ко даде цркви и народу давашње иопове? Нико други — већ наша Семинарија. Па баш зато> што их је она створила и дала и што их је сада већином у скупштини на првом месту , — баш зато не ваља наша богословија — наша семинарија! Јел те да је то баш онако по Миљовски логично и доследно! Сад долази друго и још важније питање: ко напада, ко узурпише нашу Семииарију ? Дечурлија! Санкилоти! Ангијаши! 1 ) — Старо Ослобођење!!!! Ј ) Ангијаш долази од речи Ангелг, — демон , која се овако пише за разлику од Аггелг — весник.