Sion
688
без дасу се икада стидели своје савести и ваиаја свештеничког за тако безбројне дације. — А код таковог хрђавог поредка ствари и развијене симоније, јепи ски-грци, а и сво ниже срп. духовенство морало је бити посве просто и неизображено. Школе се нахођаху при неким манастирима, који јопт читави од Турака у врлетима и пустињама беху заостали. У тим школама једва су могли научити читати часловац и нсалтир, а о другима наукама ни спомена није могло бити. Штамианих књига врло је мало било. 1 ) Срп. свештеници, угњетавани грчким архијерејима иу недостатку школа, дабисе у њима могли колико толико изобразити, неимађаху готово никаквог образовања. И потоме они се ни у чему неразликоваше од својих парохијана простих Срба, до тиме, што су по нешто умели читати и писати. Од њих архијерејп отимаху и посљедну крајцару, те се тако нису могли ни одевати што боље да се бар спољно разликују од простога света. Приход од парохија беше им врло незнатан , да њиме несу могли подмиривати ни саме дације , које архијереји налагаху на њих. ЦиФра наплате за чинодјејствовања њихова опредјељаваше се просто обичајем „шта кб да." Тек доцније 18
1 ) Доцније су неви родољубн и ватрени срп. патриоти и архијереи — Србп обратили већу пажњу на школе и просвету народну. Отварали су по разнпм местима Србнје шволе најпре основне, а затим средае и велике; састављали су и преводили с другпх језика за школе учебнике и налагали да се из њих по школама нредаје. Мало доцније , неке су младиће , погато су у Србији све школе свршили, слали иу друге државе, гди просвета цвета, те су ириуготовљавани за проФесоре наших школа и другнх државних звања. У овом Русија је пружпла своју братску руку и домоћ и васпитала неколико младића о свом трошку, а и дан дани васпитава неколико стотина из разних предјела јужно-словенских. — Србија пак у данашае време , благодарећи Богу, у ставу је те чини то нашој браћи из Босне, Херцеговине и Старе Србпје, што је некада чинила нама Русија. Она сада опет о своме трошку васпитава близу 200. младића Срба из турских области.