Sion

693

богоугодне управе дрквом и реда у свештенству. Како су гореозначени предлози, — пошто смо их на сабору проучили и строго испитали, — показали се да су законити и сагласни са бригама ове високе цркве, која се брине о спасењу православних народа, и како су ове чланке потврдиле срп. старешине и поднеле светој и великој цркви нашој у облику писменог предлога, па су такође снабдевени сагласијем отоманске владе; због тога и издајемо овај црквени декрет сложно са синодом , који заповеда и са нашом по Христу браћом, налазећих се около нас митрополита, предписујући ово: 1. Од данас , па унапредак, кнез и народ избира како митрополита , тако и јепископе у Србији , из српскога свештенства и то тако, да од наше стране , високе цркве, неможе бити чињено никаквих противних нримедаба како о начину избора , тако ни о месторођењу , нити лицу , које се избира. 2. Архијепископ, који је изабран опшгом вољом и у слози са српским народом и свештенством. од данас свагда ће се назнвати митрополит целе Србије т. је. Београдски архијепископ добија титулу „митроиолит целе Србије" , и њему се подчињавају сви јепископи те земље. Кад год се догоди пов избор митрополита од српског свештенства, кнез и народ српски дужни су јавити патријару о свршеном избору и лицу, које је избрано, и представити га на потврђење; патријар пак уверивши се, да је избор учињен по црквенпм правилима, дужан је без икаквог оклевања послати своје написмено одобрење, праћено његовим првосвештеничким благословом , да би тамо (у Србији) на месту било извршено посвећење митрополита по црквеном обреду. 3. Српски јепископи, које је изабрао кнез и митрополит, посвећују се тамо без да се напред тражи патријарово одобрење, него једино влашћу и пуномоћијем њиног митрополита, као тамошњег законитог првосвештеника ; но се патријару само о томе јавља , и он у своме одговору даје своје сагласије и благослов.