Sion

704

њених представитеља — ненародних ј пискона. Излажући велику штету за народ српски и љегову дркву, због што су Грди у срп. црквама јепископи, захтева, да у будуће даригр. патријар посвећује за срп. предјеље у отоманском царству Србе, који би код тог народа одржавали потпуно поштовање јединства и слоге са царигр. црквом, и који би избегавали све, што може изазвати неповерење код народа. 1 ) — За оваково заступање цркве и њеног благостања на балканском полуотоку његово високопреосвештенство митрополит Михаил заслужује од целог јужно-словенског народа особиту благодарност и синовљу обвезаност. После овог међусобног сношаја српске и цариградскогрчке цркве сљедовао је сношај цар. патр. Антима и кнеза српског — М. М. Обреновића IV. — Њег. светост , патр. цар. г. Антим ступивши на патријаршески престо по трећи пут, извештава — по обичају — писмом својим његову светлост господара и кнеза српског Милана IV. о његовом ступању на патр. престо. — У писму свом, сем извешћа и добрих жеља кнезу, он још благосивље кнеза па ревност, старање и заштиту правосл. цркве." (Прав. 1872 47 стр.) На ово писмо његове светости, патријара цариградског г. Антима, одговорили су наместници кнежевског достојанства с пуним достојанством и особитим уважењем. Овај одговор напуњен је етикетно — научно — политичним реченицаца. Намесници кнеж. достојанства у одговору свом поткрепљују слабе старачке силе његове светости г. Антима , полажући велику наду на њега, да ће својом опитном мудрошћу и правдољубљем све тешкоће , у којима се тадашња св. црква на истоку находи, савладати, и да ће он правилним уређењем одношаја међу члановима поверене му цркве утврдити мир и љубав на велику срећу и напредак побожног народа. 3 )

Ј ) Правос. 1871 — 236—7 стр. *) Прав. 1872 г. 93—94.