Sion

677

побитну истину: да кад срце незгрева племенитост, кад душа није озарена лучем вере свете, него је огрезла у нигатавилу варљивих заблуда, онда је и највећи ступањ спољне сјајности и славе само тешка омарина, која собом наговешћује, да су близу црни облаци , који ће тамом обавити такву варљиву светлост, а громови вечне правде готови су већ да сатру ту грозничаву славу , којој није стожер вера свста , и која нема основа на чистој свести и правоме моралу. Договор братски куКу гради, а неслога куИу обира, каже стара, мудра изрека народна. А домовина је општа кућа свију становника њепих, па с тога, од напретка или назатка њеног, зависи сва срећа и несрећа чланова једне домовине. По овоме, сваки појединац ваља да удешава дела своја тако, како ће она потпомоћи и друге у њиховом опште-корисном раду. Овакво узајамно потпомагање, не само да ствара другатвену хармонију, која води к опгатем напретку, него у оваквој сугласности опгатој, у оваквом братском потпомагању и мала снага крепља, напредује, па и доприноси своју лепту на олтар опгатег добра; док на против, у неслози и раздору унутарњем, и најчеститије снаге не могу опгатем добу користити, јер се саме међу собом затиру. Патриотски дакле рад и братска слога домовину подиже, а ниска себичност не само да домовину упропагаћује, него и сама себе подгриза и затире. Сетимо се косовске неслоге, која у раздору унутарњем саломи цвет најбоље снаге српске и увуче нас у ропство од 500 година. Сетимо се таковских бораца, њиховог родољубивог рада и братске слоге њихове, из које пониче најдивнији рукосад њихов — слобода наша, па ћемо се потпунце уверити, да братски договор зајиста куКу гради, а неслога мора куИу да обори. Успомена данашњег празника, као дана у који је добивено признање унутарње независности и права наших државних, ваља у свакоме од нас да пробуди тврдо уверење : да само она дела људска могу бити крунисана срећним и трајнмм