Sion

679

човека; данас она, која је једина међу женскињама изабрата од Бога, да заглади погрешку старице Еве, да поврати опаду част и достојанство женино; данас она, која ће бити ватрени престо и жива палата цара небескога, — приводи се ка св. храму божјем." Па каква свечаност, каква величанственост, каква радост при улазку пресвете дјевице у храм божји!! Јесте ли сматрали кадгод сјај месеца на висини небеској у колу вечних својих другарица — сићаних звездица; јесте ли гледали кадгод рађајућесе на истоку сунце, како ниче у пурпурном руменилу и осмејку зорином, — е тако изгледаше Богородица у спроводу своме! Обучена у свечаном руву, у пратаи својих вршњакиња и другарица, с упаљеним свећама, полази трогодишња ђевојчица из Назарета у Јерусалим на служење Богу, а песме похвалне и побожне оре се из младачког грла девојачког. С једне стране нраведни Аћим а са друге св. Ана — родитељи њени — у колу своје родбине са сузним очима од веље радости и милоште воде за ручицу своје мало јединче, своје мезимче, да испуне своје обећање дато Богу, да га посвете, да га предаду њему на службу , јер им она у њихној старости и беше дар од Бога. А свештеници божји обучени свечано на прагу црквеном дочекују и примају ону, која ће некада родити спаситеља овога света, и уводе је у најсветије место у храму у „ скатда скдтмхг," ђе нико други несмедијаше ући сем првосвештеник и то једном у години, што чудно беше и самим Анђелима, као што црква данас пева: „Ангели вхожденТе пргчистид зр/мре удикишдсд, кдко дђвд книде ко скатда скатмх ^" • Ал А а - она > к °ј°ј намењено беше да буде најсветија међу самртнима чистоћом, да буде по животу и определењу већа од херувима, и славнија од сераФима, могаше без зазора ући у најсветије место храма, јер се и сама спремаше за храм живога Бога: да, браћо овако је некада спровођен само сјеновни ковчег — највећа светиња народа израиљског уз песме, похвале и весеље цара и