Sistem trgovačkog knjigovodstva

41

в. О тчсправкама.

Шђреостаје нам само јоште да споменемо и погрешке, које се при књижењу дешавају.

Нема тога човека, који неби и при највећој својој опрезности и сигурности у раду по где где и погрешио.

Погрешке у књиговодству могу у ошште да буду двојаке: ;

Оне или су постале погрешним означењем рачунских односа у Дневнику (органска грешка) или им постанак лежи у погрешном исписивању иначе правилно означених односа, или чега другога (техничке грешке).

Исправка орфанскиг грешака најлакше се извршује тиме, да се исправак грешке сматра као неки нов, посао, који ваља правилно кроз обе књиге (ДневникГл. Књ.) спровести само у противном правцу од онога, у ком је грешка учињена. Тим је грешка уништена, и дотични рачунски однос, који је био погрешно постављен, мора се непосредно после исправке саме трешке као што ваља Ккњижити.

_ Прилер: Дугује Коста Петровић у Н. Потражује 1. Дао нам у готову д. 1000: — 9. Ва уништење суседне белешке (Ово је грешка, јер Ко- |__вкао погрешне д. 1000:—

ста „потражује“) | (Ово је исправак).

|8. Дао нам у готову д. 1000:"(Ово је прави рачунски одноб).

Белешка бр. !. то је учињена погрешка.

Ж „ 2. „ »„ исправак, који неутралише број 1.

% „ 9. „ »„ означење правог рачунског односа.

Тај исправак (белешка бр. 2.) зове се у трговачком језику „сторно“, а глагол је: сторнирати.