Sjećate li se još?

».. — Било је то једне ноћи у Шампањи.

Ја се мало подигох са кољена, да извидим ситуацију око нас. Десно од нас пуцали су Сенегалаци; хиљаде и хиљаде свјетлосних бљесака, као ројеви пчела, просјецају ноћну таму. Сав брежуљак гори.

Онда видјесмо један велики ужарени блијесак, одмах иза њега страшан тресак, који нас од једном све испреврта. Једва дођосмо себи. Горњи дио тијела био нам је пригњечен и изравнат с ногама, а у ушима нам је зујало.

У истом моменту чуо се ситан њежан глас, слабији од

уздаха, а јачи од свега овог. пакленог тутња и јаднији · од сваке биједе и невоље. То је био глас голобрадог младића и младог акробате, чијим су се скоковима војници од срца смијали, то је био глас људске жалбе: „јако ме боли“ !

| (Из сјећања једног француског војника)

Зашто рани, мајко, сина 7 и страхова двадесет година 7 Зашто ти је летио на крило

да му причаш што је њему ма

Када ти га стргоше са; и у гроб га отјераше

Сјећаш ли се момче свога оца 2 Често те је узимо на руку, давао ти бљештавога новца

и причао о горском хајдуку...

Стргли су те са његових груди и у гроб отјерали људи...

(Из „Граб“ од Курта Тухолског)