Školski glasnik

Стр. 284.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК.

Бр. 18.

де се зелене, еелице се враћају; ичелице зује, леиири лећу, љубице мире, мрави гмижу, црви пузе, славуји биљишу и т. д. — Тако је, децо ! У пролеће буди се природа из свога зимског сна, те све оживи. Шта је томе узрок; који. зна ? — Сунчана свјетлост, топлота. — Тако је, драговићу мој, иогодио си! сунце се испело на више, дан је одуљио и зато је топлије, те управо због тога оживи природа из зимског сна. е.) Тежачки послови, — Шта се ради у прољеће ? — Шта пише о томеу нашем теФтеру? — Чита : Тежаци ђубре љиве, ору, копају ; вртари расађују, пресађују, оплемењују и т. д. — Тако је. У пролеће све оживи, свак иде на посао, јер ко хоће да живи, мора да ради. Који заа по словицу, која нас опомиње на рад? — Реци — Н.! — Како у иролеће поеејеш, онак о ћ е ш у л е т о иожети. — Понови ! Б. Лето. а) Излазак и залазак сунца. —Када смо опажали излазак и залазак сунца из 21. марта ? — Види датуме у те®теру! — Шта смо опазили сваки пут? — Опазили смо да сунце не излази у правој источној тачци. — Куда се иомиче сунчево излазиште ? — На север. А куда се помиче залазиште? — На еевер. Чиме смо то ириказали у нашем теФтеру? Цртежем. — Прецртај тај цртеж из теФтера на таблу ! — Докле се иомицало сунчево излазиште и залазиште на север ? — До 21. јуна. — Јест, 21. јуна излази и залази сунце најдаље од источне тачке на север. — Како се зове непрестано помицање еунчаног изласка од праве источне тачке? — Непрестано помицање сунчаног изласка од праве источне т а ч к е, з о в е с е ј у т р е њ и р а з м а к. — Понови! — А шта је вечерњи размак ? — Ненрестано помицање сунчаног изласка од праве западне тачке зове се вечерњи размак. Понови! Испореди дужину дана и ноћи са северним јутрењим и вечерњим размаком б.) Дневни и ноћни лук сунчев Колики је био дневни лук сунчев 21. марта ? Половина кружнице. — Колики је био ноћни лук ? — Исто толики — полови на кружници под хоризонтом. — Шта опажамо иза 21. марта? — Дневни је лук сваким даном већи, а ноћни је лук мањи. — Кад је био дневни лук најдужи ? 21. јуна. — Колики је онда био ноћни

лук? — Најкраћи. — Како емо то приказали у нашем теФтеру ? — Прецртиј и тај цртеж на таблу, да га видимо! Испореди дужину дана и ноћи са дневаим и ноћним луком сунца! в.) Сен предмета. — Где најволе тежаци ручати, кад раде у иољу? — У хладовини. — Какав хлад бирају ? — Дебео хлад под дрветом, које има густу крошњу и велико лишће или хлад близу шуме. — Шта опажамо на хладу с пролећа, а шта лети? — С пролећа је хлад дужи него лети. — Тако је. А знадеш ли зашто је дужи? — Који зна?. ... Но, кад је сунччна испон виши? С пролећа или лети? Како падају зраке лети, кад еунце стоји више? — Скоро осовно. — Де сад реци, зашто је сен краћи него у пролеће? — Зато, јер сунце стоји више. — Отвори те®тер — Н.! — Колики је био сен онога штапа у школској башти21. јуна? — А 21. марта? — Шта знамо дакле о сену? — Знамо: Штосунце стојивише, то је сен краћи. — Понови! Испореди сен предмета са дужином дана и ноћи! г.) Т о п л о т а. — Шта опажамо у топлоти иза 21. марта? — Опажамо да је сваким даном тоилије. Погледај у те®тер, па реци, када смо мерили тоилоту у соби и у башти ! - Прочитај нам те степене топлоте! — Шта нам показују ти бројеви? — Да је иза 21. марта постепено топлије. — Због чега је постало тоилије? —■ Због тога што се сунце постепено испиње на више, те зраке падају на земљу већма осовно. Испореди дужину дана и ноћи са топлотом ! д.) Сунчани испон. — Шта разумеш иод највишим сунчаним испоном? — Како смо забележили највиши сунчани испон 21. марта? — Шта смо опазили за тога дана ? — Кад је сунце достигло највиши испон? - 21. јуна. Како смо то приказали у нашем заједничком теФтеру ? — Прецртај и тај цртеж на таблу, да га видимо! — Где иадају суичане зраке осовно 21. јуна? — На 237-2° Ц- м - — Јест, 21. јуна сунце је становницима тога степена северне ширине врх глава — тјеменишта! а колики им је тада сен? — Не имају сена. Испореди дужину дана и ноћи са највишим сунчаним испоном! ђ) Површина земље. — Каква је површина земље лети ? — Сад отвори теФтер да видимо, шта смо ту забележили! — Чита: Све