Školski glasnik

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСПИК

Стр 263

ше уавапнтп : Шта је наш збор тако згрешио, да га је Бог овога пута казнио са Борђошковнм хрђавим предавањем, из којега нншта новог научпли нисмо? ! Да заврншм. Но пре тога морам још споменутн, да у Врбасу нисам гледао онај жалостан прпзор, који се у Сомбору једне вечерн одиграо. На име, како су једну „умну нерсону" која јебила у другом стан.у, као велпкое животно укроћавали, да се мане грдње и погрде људп, који му нису пншта зло учннили и који нису ни у Сомбору на збору. Нисам гледао велим, јер је дотична „умна персона", посрамљена овога пута, била мања од макова зрна. Толико за сад само да се констатује. . . . Правд.

Б Е Л Е Ш К Е. Новчани завод учитељског д. д. „Натошевић" преселио се у своју кућу у ћурчијској улпцп бр. 26. радн као п до сад сваки дан од 5 сах. по подне, а четвртком од 2 сах. по подне. Похађање школе пре подне у Сомбору. По једнодушној жељн учитељског збора н по одобрењу месног школскога одбора, од 5. октобра г. настава се држи само пре подне од 8—12 часова у свима срп. вероисповедним школама сомборским. Избор учитеља. У Сантову је изабран за вероисповедног срп. учитеља Иса Поповић. Обранбени одсек учитељства основао је Савез јужнословенских учптеља. Притисак је изазвао прптпсак. Учптељство је против иавале учитељских противника истакло девизу: „Свп за једног, свак за све!" Овај одсек се констнтуисао. Задаћа му је да штити учитељство од нападаја п прогањања. Одсек позпва ■учитеље, да пазе на клеветања и сумњичења која се шире по листовима против учптеља. Помагаће гоњенима саветом п делом, а по потреби стараће се п за правног заступнпка. Чешка деца у Бечу. До 10. окт. о. г. упи"сано је у Бечу у чешку школу 850 деце. Више стотина деце нпје могло бнти примљено у школу због недостатка простора. Чешки роднтељп чпја деца нпсу могда .битп, примЉена. у школу, враћали се сузнпм очима кући« А-у Прагу пздржава. чешка општпна за 1850 немачке деЦе, 8 основних школа п 2 грађаиске.

95 постотака неписмених у Италији. По најновијпм статистичкпм податцима у сицилијанској општннп Мелпцуки пма 95% неписмених. Обвезно похађање школе уведено је у Италијн год. 1878. У тој општини за 30 година није бнло ни једне школе, а нема је ни данас. Од 2846 становника по летошњем поппсу, знало их је читати и ппсати 143 а и ти су досељепици поседници, чиновиици и др. Оваке прилике владају и у сицнлијанској нокрајиип Калтанисетп п у обе сардинске покрајине Каљиари и Сасари, јер је у њима 70% неппсмених. II тако Талијани на свом рођецом огњишту просветно заосталп збпрају новац и дају велике своте да се поталијане некоји словеначкп и хрватски крајеви. Међународни конгрес за школску хигијену. Трећи међународни конгрес за школску хпгијену састаће се у Паризу од 29. марта до 2. априла 1910. годгше. Обухватиће десет одсека: 1. зграду и намештај ; 2. хпгијену интерната; 3. лечничку- инспекцију школа; 4. физично васпптање; 5. хигпјену ученнка, профплаксу контагијозних (заразних) школских болести школске болести; 6. хигијену ваншколску школе у слободном зраку; колоније за факације итд.; 7. тело наставника: његова хигијена, његове одношаје са родитељима п школску меднцпну; 8. наставу о хигијени за учитеље, ученике и родитеље; 9. програм п методе наставе у односу према школској хигијени; 10. школе спецнјалпо за абнормалне. Из „Еетие РеДа^о^ие". Ж. Р. Немачке школе у иноземству. С. Тгепвсћ, ниженаведенпм прпмерима хоће да укаже на ширење германског утецаја оснивањем немачких школа по свима државама. Међу европскнм државама у Русијп има 60 немачких школа са.1100. ученика; у Румунији 30 са 4200 ученика; 10 у Белгији, са ■1900 ученика; 6 у Турској, 1830 ученика; 14 у Италији, 880 ученика; једна у Француској, У Паризу. У Азији ради активно 21 школа са 1250 ученика; у јужној АФрицн 46 школа; у Аустралијп 80 са 2500 ученпка; у Бразшшјп 800 школа, које полаЗе 2600 ученпка; у државп Е1о с!е 0-гап(1е 500 (1500 уч.); у Аргентини 60 (3500 уч.); у Чили 36 (3800 ученнка). Немачка држава даје на издржавање ових школа бубвенцију од годшињпх 850.000 марака. Из „К. Р." ._ .. Ж. Р.