Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗЛ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 3. У Новоде Саду, 15. фебруара 1911. Год. Ш.

САДРЖАЈ: Мало упоређења. — Браћа Суварови први ерпеки учитељи. — О могућности систешатског васпитања. Постанак Школ. Уредбе од 1872. год. — Ново стање срп. основних школа у турској царевини. — Основа закона за учитељске плате у краљевинама Хрватској и Славонији. — Предлог о измени школског закона од 14. апр. 1904., у краљевини Србији. — Школа и настава: Феријални течајеви. ■— Практичне обраде: Шева, лекција из природоииса. — Из школске с&моуправе : Седница Шк. Савета. — Преглед књига: Најновије тешкоће у учитељеву раду, од Ђ. Шпадијера — Белешке.

ЈМало уп Баш као што је некад, пре 40—50 година, јака струја владала у корист преображаја основних школа, у свима просвећеним европским државама, тако је и сада. Из свију крајева стижу нови и нови гласови о сређивању прилика за основну наставу, а с тим у вези и о учитељеву положају. Та некадашња струја имала је утицаја и на наше српске школе овде у Карловачкој Митрополији и можда једино њој имамо да захвалимо, што имамо школе колико толико уређене као просвећеии свет. Пре 40—50 година, у нас није било демагошке журналистике, која у напреднијем уређењу школеи положаја учитељског, види „отимање народног права" и „наваљивање нових излишних терета на народ", али је било ипак људи с конзервативним предрасудама, који су кочили точак, да се уређење школских прилика темељније среди. То нам доказује рад на донашању Школ. Уредбе год. 1871. А те предрасуде сметале су и онда, при донашању Школ. Уредбе, а и касније при извођењу њену, да је много одређење Шк. Уредбе остало само на артији и ако оно не би ни. материјално, ни правно сметало никоме. Ово је додуше, била доста жалосна појава, нарочито кад се узме на око, да ми већ 100 година декламујемо о некој жудњн за просвећеношћу, а кад нам се пружи прилика, онда нађемо неке површне разлоге да није овоме или

ономе сад време. Но колико је то и пре 40—50 гедина била жалосна појава, могла се она још како, тако разумети. Но покушај, којим данас иде против реформисања школе н учитељска положаја једна несавесна дружина, не, да је жалостан, него је управо сраман по цео српски парод у митрополији. Ту срамоту једино ће ублажити то, ако будући српски иародни сабор стане на слободоумно становнште, те према могућности законодавна рада, или у опште донесе закон о школи у реформном духу или ако то не узможе, а оно бар нареди, да се делимично у напредном духу попуне недостатци без обзира на демагошку хајку неколико пакосних пролетера. Данас су, у пигању реформе школске и положаја учитељског, демагошке вође просто обневиделе. Сваки свестан члан српског народа у Митрополији види јасно шта је ту по среди. У питању је оронуо углед и изгубљена надмоћ, помоћу које се долазило до положаја. Таким јаким болестима помаже као лек само отров. С тога они и сипају отров. Само што је отров лек тренутне вредности. Сваки онај, који би без своје кривице допао таког положаја, настојао би да својим часним радом подигне свој углед и своју надмоћ, а људи свеснн свога греха каљају све п свакога да се прикажу необавештеном свету невпни као голубови и „првп пријатељи".