Školski glasnik

Стр. 163.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 9.

Иошто сам му дао, да се у писању свега тога веџба и код куће и иишта више, закључили смо овај први покушај пагпега учења. Но овај први покушај већ, дао ми је велике паде, да ће мп ђак брзо успевати у учењу. Јер овај час је ттшао витпе онако, пгго би се рекло у летењу, јер сам видео, да он сам хоће п да има велике вол 3 е. Овога пута били смо забављени сат и пб. III. Првога часа нисам хотнмпчпо хтео да прнступим спајању паучена два слова. Впло оп и мпого. Али још више сам хтео, да добро запамти глас и облик слбва ппсанпх н штампаних п да пх паучп ооадва лепо и правплно и пнсати. То мп је било главно. Јер кад се то постнгпе, не може пћп тешко ни спајање. Нарочпто за зрела човека. А о томе сам се уверио одмах другог часа. Кад ми је сутра дап ђак дошао, дакле па други час, прегледао сам му прво рад на таблици. Позвао га оида, да тако исто и преда мном поново напише обадва слова п да нм одмах п глас рекпе. То је радоспо учпнио, јер му је шпло све лако и лепо, да сам му ревност одмах и похвалио. Опда сам га позвао, да ми та обадва слова нађе п у књизи (Буквару), ал не хамо код слика дотичних, где нх је н позпао, већ и даље на др.угпм странама у редовима. Он ме је и тим задовољио. Уб. упућивање па редове писапе п штампане, нзналазпо је обадва паучена слова, показнвао нх п глас им говорпо. И сад сам пошао даље. Како се зову знацп од гласова? Колико си слова досад научио ? Како се зову слова која су писана? А како она друга! Та се штампана слова могу само у шгампарији штампатп. Од куда се добију штампана слова? Каква сн досад научио два'слова? Алн тога штје доста. Кад мп тако по један глас тај шш слово пзговарамо, ие знамо још ншпта. Већ ми морамо те гласове, плп њихове знакове, слова заједно Нзговоритп, онда ћемо одмах знатп, шта говоримо. Ево, баш тако заједпо видимо та два слова и овде, под е у реду. Кад год стоје тако слова заједно, опда их морамо заједно н казати. А кад заједно кажемо тако два слова, онда ми читамо. Баш ево ова прва два (со), како стоје заједно, прочитај ! ... (Нема •сумње, мучи се, мпслн, крха се п — тек ће

наједаппут прочитати со.) Кад је прочитао понови сад то још неколико пута и оида учи растварати. Које је нрво слово ? Које друго? Прочитај! (Тако више пута. Прочитај опет!) II т. д. Но сад ћемо и овако растварати. Пази! (И ја поклоппм нрочитан слог, односно прочитану једпосложену реч.) Реци ми, шта сп прочитао малочас? Које је првп глас ? (Кад је слог покривеи и слово се пе види, онда је глас). Којв је другп? Заједно ! — II увеџбава се појмитп реч „растварати," те да зна одмах шта значп, кад му кажем „растворп." Пошто је поновпо вигне пута растварање, онда сам га нитао: Шта значи то што си прочитао ? — Зато дакле, што то, што си прочптао, пешто означава, то се зове „реч". Шта је то игго сп прочитао ? Зашто је то реч?... Читај дал>е! (Зато, што видимо овде у среди овај мали потезић, свака ова два слова чине један слог. Шта је дакле ово со ? А шта је ово со? — Кад истиснемо, између та два слога, овај потезић и изговоримо их затедно сосо, онда смо опет добили једну реч.' Шта зпачп та реч? (Од соса-сосо. Женско име.) И тојечптао нопово внше пута. Онда се веџбао даље и у растварању, као папред што је показапо. Сад је учпо други део тога реда прочнтати. Алп сам га одмах упозорио, ради упоређења, са већ прочнтаним. Хоћеш лн п даље чптатн, као ово напред што сн чптао ? Пази? Зашто пећеш? Дакле какво је-овдс нрво слово ? Какво је друго? Па кад нећеш чптатп као овде, опда пази, да одмах ирочпташ опако, како треба. Прочитај! (Без икаквих тешкоћа, одмах је прочитао.) И садје поповпо више пута. Растварао је за тим гледајући п прочитавао. Оида је растварао н негледајућп — папамет. Које је први глас? Које други? Заједно! Пошто се добро увеџбао у растварању, запптао сам га на послетку: Шта значи реч ос (Нпје му била позпата. Зато сам му објаснпо. Опда се сећао п сам мп још после рекао, да личи на ичелу. Ни у природи нп у слици нисам му могао показати. И сад је ишчитао тај ред до краја. Кад је прешао у други ред, застао је, кад уочн трн слова заједно. За то сам му рекао, само да чпта. Без обзира, колико слова има заједпо толнко мора и прочитатп. Као што је прочптао два, тако псто сс читају н три. Он је мало још