Školski glasnik

Стр. 116.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

мало напретка а и што има постигнуто је тешком муком. Навели смо, да свако органско и анорганско биће зависи од околности, које га окружују. Ако су повољне, лепо се развија, у противном случају назадује, кржљави и једва тавори. Ако темељно, стварно, без икаквих уображења, самообмане, разгледамо школину околину од палате до колебе, спазићемо на своју велику жалост, да је иста, по напредни развој школе и наставе, врло неповољна. И она се, као и многе наше установе, цени са гледишта личне користи, личних интереса разних врста. За општи њен значај, циљ, врло се слабо хаје од врхунаца до колеба дечјих родитеља. С тога и немамо у животу наше школе још светлих дана. Друкчије и не може бити, док наша школа почива на данашњим темељима, који су је довели у неразумљиве одношаје са слојевима, који нису у стању да схвате њену узвишену задаћу за опште просвећивање народа, или са онима који неће да схвате из себичних циљева, а они јој кроје капу. Код првих то није и не може бити грех према школи и народној просвети, јер су се наши интелигенти слабо бринули да их упуте у схватање узвишене задаће школе и њенога рада, него су шта више омаловажавалн њен значај и рад. Али, код образованијих је то велики грех. Премда се школа и њени пријатељи морају борити и против првих, као и против других, само са различитим средствима. Први, да се колико толико освете, а другима да умањује уплив, у колико може. Наравно, да се ова борба мора водити начином, какав доликује просветним људима, јер само може имати успеха. С тога је врло потребно, да мало дубље завиримо у мотиве, који покрећу појединце на рад повољан или неповољан по школу и народну просвету, јер ћемо само тако, према истима моћи удесити свој рад за правилну борбу, која неће моћи изазвати огорчење против нас, па ма како штетила личне интересе противника наших. Ако те мотиве подвргнемо

непрнстрасној психолошкој аналази, те свима и свакоме докажемо и покажемо да их схваћамо и разумемо, постајаће и валови навале на школу све слабији и слабији, те ће временом и престати, јер кога покрећу лични мотиви, интереси, стидеће се, јер ће га свако провидети. У најновијој историји школе имали смо таквих примера и онај начин борбе против школе и учитеља, већ тако не упаљује, нити се може с нама бар лако трговати и са народном просветом. А мало по мало отвараће се очи и родитељима дечјим, те ће им се указати и јасна стаза, по којој школа има да греде на корист њихове деце, на корист државе, те ће лако прегорети, да је ми уредимо како најбоље знамо и умемо као стручњаци, а то ће бити и нека врста слободне школе за наше прилике. Да разгледамо мало спољашњост школе, под којом мислимо све што школу непосредно окружује и утиче на њен рад, а после ћемо разгледати и унутрашњост са самим радом васпитача — учитеља. Код нас, као и код осталих Словена, изузевши донекле браћу Чехе, увек се ишло, у сваком послу, неприродним путом, а против науке о постепеном, природном току просветно - културног развитка народа. Да се покажемо — тобоже — културни, примали смо и примамо од запада разне установе, законе и т. д. без обзира, да ли смо бар донекле спремили довољан број нашег народа за разумевање исте установе, или масу толико освестили, да пушта преда се способније, оне, који схваћају бар уопште циљ и сврху истнх. Тако донесавши какву уредбу, установу, декоришемо је — шобоже по начелу демокраШском — особама без избора, да ли познају, схваћају циљ њеног увиђања, потребе опстанка, па и неписменим особама, као да и то захШева начело демокраШизма. Наравно, да се такве особе примају, јер је и онима најзатуцанијим у крви, да нешто „наджиравају" и да су нека власт. Не проучавамо готово ни мало културни степен, на коме се наш народ налази, његову просвећеност, рад и напре-