Školski list

109

га е ту посадјо; нека га тако, л се надаиг да ће добра плода принети." Дрво варасте и олча. Али му плодђ бхаше кржлнвт., тврдЂ и кисео. Само што га за неволвд ктедоше свинЂ ести. То суседт> некги узе на умЂ. Онђ потражи здраву гранчицу сђ нбуке, за кого е знао да дае добро воће, накалами свое дрво као што то научЈо б1аше одт. иекуснм баштована, те сг мудримг стрплЉн^мЂ очекиваше плоде труда свогђ . Ал' ипакЂ за то непреетане око воћкице шушкати. ЧасЂ е прекопавао землвд унаоколо, да може унутра пробити роса и киша. ЧасЂ е плев10 коро†, кои би иначе ускратш воћки наибол^ сокове. Онђ истреби гуеенице, кое би другчхе н^жанЂ цветЂ повле; кадЂ оно зими нкђ мразЂ удари, обв1е воћку сламомЂ, и баци мрежу преко воћке, кадЂ птице и оеи долетише, да оно мало плодова, што се први попвише нагризу и пограбе. 6дномђ речи: онђ е неговао и заливао, а Богђ даде благослова, те се енага у билвки развила и у свое доба млогш красанЂ родЂ донела. Свему томе не нађе богатми Гоико замерке, еамо што е куд1о лаганоств своега суседа и обликЂ нЂгова дрвета. Чекати да текЂ после неколико година окуси одђ жуђенога плода свога, то нЂму ние ишло у рачунЂ. Имао е стаклену башту, ту е валнло да зими изради Фуруна оно, што снегЂ и ледЂ одрекоше. Онђ нбучицу свовд, носадив' е у лонацЂ, кои е 6б10 пунЂ ириређене ђубревите землЂ, смеети у ту стаклену башту. Спакш боговетнми данЂ долаз1о е, да надгледи милу свовд воћку. „НећешЂ ми незграпно расти, као твое друге тамо на иолвд! Расти ми округла!" То рекав' веже лке жице о стабло п гране, да му стое онако, како 6и от ктео. Радостно ли узвикиваше Гопко, кадЂ е првми плодђ узабрао те нронашао да е красанЂ. Алн, ево муке! радоств му за мало бјнше. Младицу е валнло преместити на слободанЂ зракЂ Ту 10и