Školski list

51

^нство основа.чи, и тимђ Европеице господарима Америке начинили. У Азш е христилнство започело, али е гу и наивећа гонет и мучена претрпило, и азинтски народи, кои су с' почетка доста лепо у просвештенго поступили, ударе одђ то доба, како христиннетво непримише, натрагт., европски их народи далеко превазиђоше, и отеше се и утврдише, а азинтски се упроиастише. Унутри у Африки и Аустралш почелису се лгоди текЂ у скорил доба, изђ густога мрака незнабожства и азични вера освештавати и у христипнство обраћати, пакЂ правомт. изображанго и просвештенго нриближавати; али ће милостиви Богђ дати, пакт. ће и они сви нашу веру примиги, да се по свои землћи едан Богђ слави, една вера и една црква буде, и да едно царство Божие свима лгодма овлада. Колико има части света и кое су? колико има Океана и коесу? коа мора лете около Европе? Где е споена Европа с' Азиомђ , а где АФрика? кое се зове стари, а кое нови свет? колко има колена лгодш и кое су? где живи кауказко илђ наше? где е колевка лгодш? у комђ су краго Азие живили праоци, пророци, и ХристосЂ Спасителв ? кое су землЂ просвештение и зашто ? а кое глуплЂ и несретне? и зашто ? —

Нлодт> доброгт. воепиташл. (У писмама одђ X. Шмидта.) Пнсмо седмо. (Милое господину пароху ОбрежкомЂ.) Пречестнии госаодине, мени ВБЈсокопочитавМБш ! Срдце моа каже ми да вамЂ пишемЂ и да вамг благодарност& мом изавимЂ. Али а предвидимЂ да немамЂ р^ћчш сг коима 6б1 вамг као шго треба благодарити могао. В б1 сте мојо малу и сваке помоћи лишену