Školski list

71

едномт. селу живили, а мб 1 бн имали у н1>му вр еменомт> честитогг и иоштеногт. маистора." Сг местапризвант> буде етоларг и обе^а се да те на занатг пр!пмвти. Н на то у радости загтатамг: бвгл' те о свему овоме изв 1 јстити смЂла. „На свакЈи начинг отговоре ми. „Пишк му нека гледа да што пре овамо д<ђе." Похити дакле часг пре милбш брате мои и дођи намг у Обрежг. Ст. неописаномг радошЂу, и сђ сузама ваичистје благодарности према добрвшг нашимг покоинбтмт . родителБма кои су насг на добарг путг настгвлнли, предусрест' ке тебе твон сре^на сестра. У Обрежу 31. септ. 1850. Марин. Посрбјо Шкоиа 'Б. ВукићевикЂ.

1ошт, една лекцин изг геограФие. Евроаа. Кадт. погледамо Европу, како намг е овде на карти иредставлЂна, чини намт, се. као да е она само неки комидиЋђ одг Лзие, кои се на западЂ, каонеко подуострово у море пружа. На целомЂ рубу Европе видимо, како семоре на све стране у землк као урило, тако, да све веће државе еропске своа приморн имаго. ОкромЂ тогђ землФ су ове и своимт. рекама, кое се изт. нутра на све стране разтичу и у мора утичу, с' морама свезане, тако су: Дунав т>, Г1о, Рона, Ебро, Дуеро, ЛоарЂ, Сена, Раина, Елба, Вишлн, ДнгпарЂ, и сама е Волга, кон се неулива у мора него у едно велико езеро. Сува землп ние свудЂ равна ни еднако висока, него има већи илђ манБи виссоа, равницаи низа,. СвудЂ су онуд већи висови, одкудЂ воде дотичу, а у ниже лежеће землЂ реке одтичу. Готово све реке изтичу изђ планина, и теку преко равница све ниже и ниже до мора. Планине заузим лго велике п росторе землЂ, а јошђ више заузимлго равнице и ниже. Суво Европе на западЂ се све с'ужава, а на истокђ шири; и онамо у море а овамо увелико азиатскосуво прелази. Све пргшорске землЂ праве већа илђ мана полуострова, и узЂ нћи стое већа илђ мана острова самце илђ у рпама.