Školski list
89
чим кош жицу с' деснога краи лево идући промену. бдно зрно на крабноИ жиди с' лева значи нросту единицу 1, на другоВ жици значи просту десетицу 10, на трећоВ жици значи 100, на четвртоВ 1000, и т, д. Два зрпа на краиноб жици значе 2 просте единице — 2, на другои жици две просте десетице 20, на трећоВ жици две стотине 200, на четвртои две иладе 2000. и т. д. Кад стави нп. на краииу жицу 9 зрна на другу 5, на трећу ни едно, на четврту 1, онда то значи 1059. Да зрна на петон жици означуго десетице од илнда, на шестои жици стотине од илада, на седмои единице од милиона, па онда на осмои, деветои и десетон десетице, стотине и алиде од милиона сваки ће учителв знати, да се некаже. Справица ова ман4 се употреблава у школи зато, што ова већа кола броева нису за малу децу — за почетнике — ни одређена; а кад деца дозреу до ови већи кола броева, онда ние ни нуждно справице, ер онда већ схвате и понаго ово и другим начином тумачено: а и спор е и дангубан поео жнце ове углавлвивати, и зрна натицати и скидати. У осталоме е искуством осведочено, да учителвВ помоћу ове справице далеко бол§ успеу са децом него без н4. III. Херманова рачуналћка опет е другчиа. Ова е смишлћна на то, да се децм на очигледно представе разбитци. И при овон науци имаго учителви велику муку са децом. Вештии учнтелБИ узму нбуку, или лист артие, или прут, пак расеку на поле, да представе децп ноловину; размере и расеку на трое, на четворо, петеро и т. д. да представе и да их науче познати, шта е третина, четвртина, петина од целога и. т. д. или повуку на табли дужу линшо, пак е секу У 2 , У 4 и т. д. до У 10 и више. Али будући да е код сви ови средстава мучно све делове после опет у едно цело саставити, кое е нуждно, особито у првим почетцима ове пауке, то су се вешти учнтелБИ свакоако домншлнли, како би и себи н децн оваи мучни посо одлакшали, пак су правнли штапове тако, да се делови могу заденути едан у други, кад треба цело представити, а извући, кад треба делове показати. Али е и са овим било сила шепртлнрие. Ту е данас наиболн ова Херманова справица. Она е начин$на исто као и она у бр 3. описана обична рачуиалвка, само не стое на жицама зрна, већ цеви, кое се као и зрна тамо амо смицати даго, и то: на горибои жици стои само една дугачка цев, и та представлл „цело":