Školski list

90

е по 65 ђака на класу дакле дваред више него на основноВ школи. Кад би знали колико има свега чиновника светских и црквених, што их гимнасие и више школе даго и колико их на годину из ови школа ступи у живот, дало би се од прилике иачинити рачун, ели ово доволбно гимнасин, пошто се обично и навманЈј узимл4, да на свако 30 чииовника наИман^ по 1 сваке године замене треба. — На гимнасшша има 41 проФесор, и троши се на плате 331448 пор. гр. то е 7205 на сваког или 1200 ср. Ово е близу 6 пута већа плата, него учителћска на основнов школи. Таке неразмерности редко ће се где у свету наћи, особито кзд се узме, да учителм на основнои школи имаго снла више сати неделвно, и различншх наука сваки по себе да предаго, и са ситншом простишм немирнијом и туплвом децом да се боче, и да су далеко више и теже црквом обвезани. Код оваких лепих плата проФесора на гИмнаст може се са правом искати, да се те гимнасие своим успесима мере са наиболБима на свету, наравно, у колико и основна школа у приправл4нго деце за гимнасиго свого дужност изврши. — У Београду има виша девоачка школа са 133 ученица и 11 учителн, на кое се троши 25320 пор, гр. ту е по (ј сати на дан, и 5 дана на неделго , у три класе свега 90 сати, дакле 8 сати на учитела, а плате 380 Фр. ср. и ово е лепа плата за оно мало сата, особито испоре^ено са илатама учитела на основноН школи, кои наиманћ 3 и 4 пута сата имаго, а за У 3 манго плату. — Од иеоцен&ие е штете, што нема тш неделвних школа заведено, те као што сам извештаи каже, мораго деца да све забораве, што год у основноИ школи науче. За ово бар нетреба трошка, но само наредбе, да сва деца после свршене основне школе бар едаред неделБно у школу до^у, и бар да повторе оно, што су научила, док се ненађе онаких учителн, кои би ово0 зрелшоИ деци предавали практичну землБОделску науку и читали с нБима таке читанке, што би за ову децу не само занимлБиве него И од практичне користи било. Сав трошак би био, да се една ил две таке читанке спшпу, и ако би се учителвима што плате повисило, то код оних злеудих плата већ и другчие заслужуго. — 1ош е од веће штете, што шш ни данас нема педагогиске школе; а узроци, кои се наводе, зашто е нема, не чине нам се ни близу онако важни бити, Каже се н. п. да нема стручна переонала за таВ завод, и да би таИ завод великих жртава стао« Ми држимо, да што се стручнога персо-