Školski list

292

му мати Вирсавин дође, како се иизко клана пред матером, и дае 10в м4сто с десне стране до себе, Како блисеИ иаипре иде те лк»би отца и матер у руку, па онда се враћа ка Илш и иде за нбим ; (III. Царства гл. 19, ст. 20.) Како Товид толико иоштуе отца и мабку, да се отац већма радуе нЈгову повратку с пута него повраћеном виду очноме, а мати га на полазку н^говом назива подпором свое старости а по повратку вели: кад сам те само видила чедо мое сад немарим нека умрем. — (Као што е Товил био своима родителБИма ра/-ост подпора и ут^ха у старости, тако треба да буду сва д4ца своим родителвима радост, подпора и ут4ха. Али таИ добри Товиа као што е лгобио и почитовао свога отца и маИку, тако 6 после нбиховс смрти пренео свое поштован^ на таста и на ташту свого, кои су му нЂгову супругу родили и добро васпитали, па с тога е и он нби поштовао, у старости пазио и дворио, а но смрти л!>по сахранио) Ко нам дае у новом завћту наВкрасвт прим4р поштовани родителн? НаВкраснЈи прим4р поштовани и синовн4 лгобави к родителвима дае нам сам Господ наш 1исус Христос. 1исус Христос единородни син Божш примивши на себе човбчаство, био е у д^тинству и за младости свое пречистођ свошВ Матери и хранителго свом 1осич>у у свему покоран: „к'к побин^д са имд." (Лук. 2.) Он е по светом преданго, кое нам из првих вћкова заостаде помагао 1 осифу хранителго свом у послу дрвод -ћлБском, а на самрти свошВ на крсту старао се за матер свого препоручивши е наИн4жниб свом наВмилибм ученику 1оану Богослову. Отоме нам сам учепик таИ овако казуе; „1ис#са ВИД-кбХ МлТЕјЈћ И оучжикд СТ0А1|ЈЛ, (?Г0Ж1 ЛК5КА1Ш. ГЛЛГОЛЛ МлТЈрИ СБОЖ : Жжо, С{ СћШ2 ТБОИ • Потомх гллголл оучжик#: 61 Млти ТБОА, и <А1 Т0ГЛ1 ЧЛСЛ ПОАТХ (0 ОуЧЖИКХ БО СБОАСИ." (1о&Н. 19. 26, 27.) А свето предан4 ув!рава нас да е вазлгоблбни ученик Христов последнБИ зав4т свог небесног Учитела наив4рние извршио тим, што в преблагословену Д4ву Мариго као свого рођену Матер поштовао, за нго се старао, и нго дворио, све до блаженог успенин нбног. Нремда свето Евангелие ништа неспомин^ о д ^тинБству Матере Божие, ипак е изв4стно свакоме хришћанииу, да е Д4ва Мариз свое родител 1 ! 1оахима и Анну н!жно лгобила и поштовала, и своим добрим владан ^м нБИма на радост и ут^ху служила. Нмачно су послушна д4ца морала бити: ћерка 1аирова и