Školski list
66
5*
2 3, 4, 5, али тако да производ неизноси више од 10. УтврД0ВПШ се тако у сваковрстном разрачунаванго са првих десет броева уиознаго се деца на овом степену шшт са половином л цетвртинама. Ово што досада наведосмо естБ темелБ рачуна. Ко е у овол броевном простору сваки задатак рачунски својом с обстЈ ;елом снагол израдити кадар, таИ тек иека прелази на други степен, кои у себи садржи броевни простор од 10—20. Ту нека се по истом реду и начину учи бронти у напред навпре до еданаист, па онда до дванаист, тринаест и т. д. и од сваког новопознатог брон натражке до брод едан. У проетору ДО сваког новоупознатог броа нека се сваке лекцие учи сабиранк одузиманк растваранЂ, множенЉ и делен4 и нека се у обзир узимаго кадкад половане и четвртине. — Уз овако рађени напаметни рачун има се научити нагшсиван^ броева од 1 до 10 и од 10 до 20, а такође и писмено сабираи& и одузиман4 у том броевном простору. Ко до 20 разумлвиво научи рачунати, томе ће сваки остали рачун од по муке ићи, а без овога темела узалудно е хвастан^ са разноврстн ш и великим задатцима, с коима се гдекои учителБИ неупутно размећу. ГГосле овога нуждно е јошт да се са сваким броем од 20 до 100 на посе ученици упознаго, и да сваки дан по едан нов броИ упознавши покушаваго га сравнБивати са досада наученим броевима држећи се десетичног редостава као стожера, око ког се сво наше рачунан4 врзе, и радећи код сваког брол сабираи-ћ, одузиманк множенв и делен4, и то свагда наДпре напамет па онда и писмено. Наивећа пажлБивост има се обраћати у овом простору на сваковрстну и многостручну раднго са броевима: 24, 25, 27, 30, 32, 36, 40, 42, 45, 48, 49, 50, 54, 56, 60, 63, 64, 70, 72, 75, 80, 81, 84, 90, 96 и 100. Нарочито се са сваким од ових броева осим сабиранн и одузимагш има брижБиво учити множен^ и делен4, дочим е код осталих броева доста да се само она прва два посла строго израђуго. — У колико се на овом степену не би логли за наочигледно посматран^ употреблавати новци, прутићи и остале етвари, у толико више као спомоћно средство употреблнвати вала рачуналвку (види Школ. Лист. год. 1865) и рачунске штице (види Школ. Лист год. 1866). Као што е речено да се при рачунанго несмего учити никаква правила на изуст, тако се исто ирим^тити има да в