Školski list

— 349

чести успехом увенчане напоре учипнла јеУгарска, да се ослободи немачке пијаде Изложени самостални радови издају ипак још јако характер покушаја. Саразмерно слабо била је заступљена Белгија, која је почела но примеру Русије да оснива недагошке музеје, и Еиглеска. Још мање су изложиле Нидерландска н Шведска, које су се у Паризу врло одликовале. Остале државе ие вреди иомињати. — Наставиа средства за геограФију знаменито су обогаћена геограФским характерним сликама. Г. 1875. било их је само у руском оделењу, а у Мљедима беше их већ у оделењима пет разних држава, и то у аустријском оделељу у досад ненадмашеној изради како погледом на избор предмета тако и по техницн представљања. То је велика заслуга вредне накладне Фирме Е. Хелцел. Оаа је изложила и мапу Алпа за дувар у мерилу 1:600.000 од Хардта , која је стекла нризнање код свију стручњака. Угарска добија своје мапе за дувар још једнако из Пертесовог инштитута у Готи. Изложене од г. 1877. и 1878. већ су од чести у топограФСким основима застареле, маие жунанија од Ј. Хомолке 1:150.000 још су средње у техничкој изради, али дају познати труд и озбиљну тежњу. Осим маџарског издања Штилеровог атласа беху још атласи од Хомолке и Тенција, који јако заостају иза Штилера. Похвалу заслужују изложене наочигледне слике, којих техничка израда дакако одговара њиховој јеФтиноћи. У свему се види, да се Угарска вшпе стара за своје народне школе него Аустрија. — У Немачкој се највише одликују ствари Јустуса Пертеса у Готи. Ниједна друга земља не може да покаже слично дело као што је историјско-геограФски атлас од Сирунера и Менкеа. Руска изложба у свему је дивиа. Јако су привлачили пажњу један апарат за демонстрацију мене годишњих доба и један нланстаријум од генерала Еокховског и Пуликовсков атлас по картограФско-дескриптивној методи. Оиште дивлење изазвала је у Француском оделењу рељеФкарта Француске од Левасера (велезаслужни регенератор геогр. наставе у Француској) и гђце Клајнханс са геолошким колоритом; висине су само 4 пута увећане, а цело је право уметничко дело скулнтуре. — У талијанском оделељу изложио је др. Ђирауд у Турину врло прост и јеФтин планетаријум. Хвалу заслужује и карта Фурланског краја од ироФ. Маринели ја. ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. (У сраској учитељској школи у Сомбору ) осноеобљено је за време опстанка тог завода т. ј. од г. 1814. до 1881. год. свега 956 учитеља и 105 учитељица, укуппо дакле 1061 лице. Осим тога је после течајева, који су више пута држани, накнадно за учитељство оснособљено 409 лица. (.Загреб) Скупштина учитеља града загреба држана је 26. окт. Расправљано је питање задано од владе, које је гласило: „Јесу ли се граматике уз нове читанке показале као сходне и практичне; ако не, нека се назначи, што и како би се имало у њима изменути." Скупштина је нагала, да је граматика уз читанку за II. разред добра, а она уз читанку за III. разред да је преопширна, с тога ваља нри прерађивању исте у обзир узети, да се у њу Ј-врсте само иравилни облици, а изнимке да се уврсте у граматику за 4. разред. На предлог Модчев решено је,