Školski list

— 196 —

Што годи нашим урођеним наклоностима, то примамо лако и сачувамо стално ; што им се иротиви, тешгео нримамо, слабо сачувамо и тек после дугог напрезања можемо то ваљда да обратимо у своју прирођену осиову. Отуд је јасно, да ако се језик, којим почиње дете да говори, не слаже с његовим урођеним народним характером, да он оида неће никад на духовни развнтак детета утицати тако спажно, као што би утицао матерњи језик ; пикад неће он проникнути тако дубоко у његов дух и тело, никад иеће пустити тако дубоке, здраве жиле, да би моглн да се надамо богатој, благословеној цватњи. Али то иије све. Језик је народни, као што смо горе виделп, најсавршеније огледало отаџбине и духовног народног живота, а уједно инајбољи тумач околне природе, околнога живота. Шта ће дакле битп, кад језик, који му замењује матерњи, стане детету тумачити страну природу, страи живот, којим уопште није окружепо? Ништа друго, него што ће дете теже, тупавије и новршније разумевати нрироду и живот, што ће се развијати спорије и слабије. Природа Француске или Еиглеске не да се зајиста никад пренети у Русију, и ако иајиосле иође за руком да се на дому створи страна СФера жпвота, како је ипак бедпа та СФера, како иразна, колпко је свуд у њој пукотина, кроз које ировирује наша народност, коју не може дете да појми, за коју му не достаје матерњи језик! Наручују му из туђине дадиље, забавиљс, васпитаче, васпитачице и лиужинчад; отац и мати пи да писну по руски, — речју, заведу у кући парчеице Француске, Енглеске или Гермапије, а гдекад ио парче и ове и оне зсм.Ђе. Али како су ииштаве то трање, како је несмислеиа то смеса одломака разних народности ! 0 чем говоре, чему уче ти људи, отргнути од учешћа у сгварима свога народа? И том жалоспом, вештачком околииом мисле накнадити бесконачно дубоку, плодну атмосФеру народну! Отац и мати сами не говоре иначе него Француски, иемачки или енглески; али говоре ли доиста нравилпо, знају ли они збиља те језике као Француз, Немац или Енглез, који су одрасли усред своје отаџбине ? Никако, — Кад је могао Пушкин да учи руски језик од московских поскурача, то могу и наши пајстраснији Французи и Немци да се поуче од Француског и немачког сељака. Познајемо само новршпо језике, али не спуштамо се и не мижемо се спустити до оних њихових врела, их којих се хиљадама година црпе вечно нов живот и сиага, којом се пе