Školski list

— 14 -

задаћи. Кад и марвени лекари, шумари и т. д. морају да сврше школе, које се све више приближују школама универзитетским, требало би се и за учитеље у основним школама, којима се не новеравају животиње и биљке, већ 'деца, боље постарати но што то данас бива." То су заиста речи, које заслужују, да се о њима најозбиљније нремишља. Српски је иревод врло добар и г. преводилац заслужује за огроман труд, који је морао у нревађање тог великог дела да уложи, сву нашу захвалност. Укратко да кажемо, дело је писано и преведено тако, да ће га свако, ко је иоле изображен, моћи са коришћу да чита. Где се у последњој глави говори код дезин®екције о сумпорној киселини. ваља разумети сумнорасту киселину, јер се та гради кад сумпор горе. Књига ова завредила је у пуној мери, да ностане нородична књига. Мати и отац, одраслија деца црпиће из ње савет и користиће се, кадгод је отворе, јер то није књига, која треба, него која и може да се више нута чита. Разуме се само собом, да све школске библиотеке ваља ову књигу да набаве. Изврсној унутрашњој садржини одговара и спољашност дела. Штампано је на фином белом ианиру крупним с.ловима, а обухвата преко 500 страна највеће осмине. Поред свега тога цеиа му је само два динара, дакле око 90 новчића у аустри}ском новцу; не треба тек да кажемо, да та цена не стоји у никаквој сразмери према великом трошку, који је то дело стало и да се само тежњи српског лекарског друштва и српеке државе, да се здрави хигијенски назори што већма распростру у народу, има да захвали, што је и сиромашнима учињено могуће, да ову ваљаиу књигу набаве.

Р Д 3 Н 0. (Омладина сраске учитељске школе у Карловиу ) приређује нод управом свога друга Јеврема Миковића у Горњем Карловцу на св. Саву 14 (26.) Јануара 1883. беседу са игранком у дворани код „Града Загреба" у корист својих сиромашних саученика. На овој забави биће више песама и декламација, а за време одмора „Томбола." Ово је друга овака српека забава овде у Карловцу а уједно и ретка, с тога се позивају на исту сви Срби из околине, који знају ценити оваке красне зборове и забаве сриске, а и цељ је заиста племенита. Из места имају приступа само позвани. Приређивачки одбор. (У Сомбору ) прошле 1882. године у иравославним црквама крштено Је 467: венчано 114 парова, а сарањено мртвих 371. — Више је рођено него што је умрло 86. (Саоменик иок. сриском кнезу Михаилу М. ОбреновиКу III.) откривен је свечано 6. децембра у Београду. Тај је споменик према позоришту и први је сноменик од уметничке вредности, који се досад у нашем народу налази. (Баре у Бачкој.) 0 истима је изишла опширна научна расправа у немачком стручном листу „В1е Ка1иг" (бр. 46., 47. и 48. од пр. г.) под насловом „В1е а1каИзсћеп Сге\уа88ег т с1ег ТЈш^ећап^ уоп Еошћог." Ту расправу је написао наш познати нриродњак и проФесор учитељске школе у Сомбору г. М. Нетровић, а истражује у њој узрок за ностајање соде, која се у многим барама западне Бачке налази. (Загреб.) Од нове године излази као месечна прилога ,,^арге<1ки" нов лист под насловом „Кпргеупа 8то1га." Исти издаје хрв. пед. књиж. збор, а уређује се уз суделовање више школских струковњака. У њему