Školski list

— 162 —

Јер кад би их искрено љубили, одкуда би могли да их неваспитамо, кад овамо знамо да им је без тога немогуће постати честитим и примерним људима. Српски родитељи требало би мало боље да размишљају о тој код нас честој појави. Један од најпрешнијих, најплеменитијих и најлакших послованекавам^буде васпитање ваше миле дечице. Немојте молим вас себе обмањивати оном помисли, да ће тај ваш хотимичан немар надокнадити школа. То никада неможе бити. Ја незнам, да се кад год постигло оно, што је већ једном ирохујало. Школа ће све учинити, само не оно, што сте ви дужни били да учините и које је отишло, да се више никад и неврати. Старајте се најозбиљније за крв ваше крви ! Ваше уздисаје, који вам се тако лако из срда краду и којекуд одлећу, упутите на вашу децу, на њима нека се заустављају ! У ваљаних родитеља њихова се љубав према деци никад не мори, а сваки труд у том послу им је медена радост. Добро васпитање деце подићиће вама родитељима славу и част! Непоносите се вашом мудрошћу, богатством и лепотом. снагом и силом, него се хвалите и поносите, што сте исиунили своју најсветију дужност, што ју као родитељи према својој деци имате да одужите. У томе вам лежи ваша мудрост и богатство. Српски очеви и мајке! цознајте и поштујте с највећим страхопоштовањем Бога, јеронвам је поклонио ту вашу једину наду вашу, милу дечицу, па из благодарности према њему, васпитајте их као побожне, честите и ваљане Хришћане. Јер то је бар очевидно, да без праве побожности нема добра васпитања. Треба да будете прави домољуби и ватрени народољуби, јер само ако сте ви таки, могу и деца бити прави домољуби и честити Срби и Српкиње. Као што видимо пред нашим драгим родитељима лежи преголеми задатак, за који ако га изведу у свој његовој опширности, неће за награду ни од кога добити одличија на прса, ни лавров венац на главу. Неће им нико као што рекох то дати, а и нашто им, кад ордени и онако потавне а венци увену; али благодарност и признање, што ће им њихова деца дати нит ће потавнети иит увенути него ће сијати дуго и дуго времена. Ваша деца биће вам гласници и живи сведоци ваше славе и онда, кад вас небуде било овде на земљи.