Školski list

- 184

на; стегла се мисли стаће јој дах, а о вратувисиш златан ланац, сат и медаљон, па ако ме о ; ш не варају чак и цвикер. Мало се горњим тегом повила напред, то је ваљда у моди ; иде полако, достојанствено. Лице јој је лоше него одело, и показује усиљену веселост, протекло је доста година од како је загазила у другу „половину половине" века.У снази се добро одржала; толикогодишње учитељевање није јој здрављу ни најмање натрунило; она је госаојица, учитељица и ипак несретна. Несретна због тога, што је промашила својусрећу; но о томе доцније. Чс век би помислио да је то каква гроФица, жива слика луксуриозна али антипедагошка живота. Свет је чудан, пак често хоће да зна и за опачије мане, које се убрајају у тешке грехе морална живота, а и таково гатање није (на жалост) увек неистинито, јер жалосна осведочења о томе могло се стећи на свим крајевима овостраног српскога света (?!У.). За младих година био је госпојици млади колега „слаба иартија," јер јој се судац удварао• доцније неби пошла за мајстора, јер се то „не слаже са њеним карактером" а нови млади колега онет њу неће. Она ностаде правим антиподом, противност свега онога чему своје ученице спремати има. Хоће ли их она сиремити моћи?! Наша је колегиница најбоља муштерија модискињи; она чита немачке романе пак зна чак и по коју ч>ранцеску штрбецнути ; зато са срнском педагошком књижевношћу није ни толико позната, колико би нужно било; незна ни за оне догађаје и резултате донешене у педасошком свету, који се учитељица неносредно тичу. Рад јој је потпунце суиротан свим могућим смеровима разумнога газдовања, те је посвз несувремен, неприродан, непедагошки. Ако би се пајблажије изразио, морао би рећи: см&трам је за бескористна радииа на њиви пародњег васиитања и образовања. И многа сеоека учитељица није боља. Многа већ за рана навуче себи невоље и беде, које јој не наиуштају слабачка рамена све до послетка. Рада би да јој деца „штикују" помодие папуче, јастуке и друге Финије али и скупЉе премда мање корисне ствари, а о кројењу, шивењу и крпљењу кошуља, о тим „простачким" стварима ваљда тек неће учитељица разбијати главу, кад је то тако просто!? Учитидецу крпежу, значило би да и учитељица нема доста јасна појма о сиротињи, а 3'читељица и сиротиња! Ху, то су два посве несродна појма у глави многе учитељице, ма ца их свет уједно сиаја. Како се крава музе, сир и масло ирави; како леб меси и пече, јаја чувају и варе; што о приређивању кудеље и предиву; од свега тога нема ни трага, ма да је у сведоџби из кемије „врло добро" а тако и из науке о кућарству. Ретка је, која је теоретичко своје знање у пракси окушала, или бар да се о св р му томе код вредне сусеткиње запитала; та човек се учи док је жив, а зар учитељица не? Није „модери" ићи сваке недеље и свеца у цркву, та више је „ауФаленд" ако госпојица ређе у цркву отиде. Па и причешћивање је непгго „простачки." И опет живи таква госп. колегиница у тврдом уверењу, да своме народу спрема вредне раденице, трезвене будуће газдарице, но ја — с опроштењем — нисам истога мњења и уверења. Народни учитељи и учи-