Školski list

— 106 —

За издржавање кр. мушке и женске иренарандије и спојене с нрвом веџбаонице издано је иротле школске године 22.066 ф . 66 н. Податци о срнској учитељској школи у Карловцу већ су познати нашим читаоцима. (В. 14. бр. Ш. Л. за г. 1883.) За учитељску службу оснособљени су у кр. мугакој препарандији 35 кандидата, у кр. женској препарандији 34 и у самостанској преиарандији 35 кандидаткиња. Средњих школа било је у прошлој школској години 10, и то: 7 великих гимназија (Загреб, Карловац, Сењ, Рјека, Вараждин, Пожега и Осек), 1 мала реална гимназија (Беловар) и 2 велике реалке (Загреб и Осек). Број учитељских сила био је на гимназијама 135, на реалкама 37. Највише учитеља т. ј 31 имала је гимназија у Загребу. Број свију ученика на средњим школама износио је 2263, и то: 1982 на гимназијама и 281 на реалкама. У самој гимназији у Загребу било је 590 ученика. На један разред гимназијски отпада по томе 29'6, на један разред реални 18-7, а на један разред средњих школа уопште 27-6 ученика; на једнога учитеља у гимназијама долази 18, у реалкама 9 7, а у средњим школама уопште 16 - 2 ученика. Из таблице, која је изложена у извешћу, види се, како број ученика од разреда до разреда пада и како је број ученика у највишем разреду према броју истих у најнижем нарочито у реалкама саразмерно веома незнатан. Изложена је и једна таблица, која показује, да је број ученика у средњим школама од г. 1881. почео да пада. По веронсповести било је ученика средњих школа: римокатолика 1855 (где је урачунато и 19 унијата), православних 216, израелићана 190, евангелика 8. Православних је било угимнааијиу Загребу 43, у Карловцу 28, у Сењу 9, у Вараждину 9, у Пожеги 25, у Осеку 45, у Беловару 24, у реалци у Загребу 11 и у Осеку 16. У гимназији на Рјеци није био ниједан православан ученик. Ни на једној средњој школи није било системизовано место православног катихете, Ученика иноземаца било је укупно 21, од којих 17 из Бугарске (4 у загребачкој гимназији, 4 у осечкој гимназији, 3 у загребачкој реалци и 6 у осечкпј реалци). Испиту зрелости подвргао се у гимназијама 121 кандидат, у реалкама 13 кандидата, а за зреле су проглашени у гимназијама њих 107. у реалкама њих 9. Наредбом од 22. марта 1879, наређено је, да се они јавни ученици гимназијски, којима се попречни усиех у последња четири семестра из науке вере, новеснице и земљописа, те из Физике може означити барем белешком „добар", из речених предмета од испита зрелости опросте и дотичне њихове попречне белешке у сведочбу зрелости унесу. Речена наредба је накна.дно одлуком кр. земаљске владе од 5. маја 1882. у толико промењена, да се почевши од школске године ШЗ 1 /^ опет сви ученици на испиту зрелости из веронауке испитују. Од страних необлигатних језика предаван је Француски језик у гимназијама у Загребу, на Рјеци, у Вараждину, у Пожеги и у Осеку, а талијански језик у гимназнјама у Загребу, у Сењу, у Вараждину, у По-