Školski list

— 69 -

То смо ми старији људи за својега детињства пре четрдесет и педесет година у србским школама под насловом: „Руководство к благопристојности" писали и на памет учили, и по тим се правилима точно владати морали. Па слободно се и без увеличања рећи може, да су се деца школска у оно време пристојно и лепо владала. — Зар неби то могло и сада бити ? Доиста би желити било, да се и у садашњо.ј школи нашој на правила пристојности и на благи обичај својски пази, као што је то и наредбама високог школског савета прописано, и у читанци за трећи разред јасно изложено. Народни учитељи треба да за једну од првих својих дужности сматрају омилење благога обичаја међу децом, и да својски и неуморно настоје : да им се ученици добрим владањем у школи и у цркви, у игри и у говору, на улици, особито кад у реду у школу у цркву и из школе иду, и на дому родитељском одликују од оне деце што у школу пеиду; да родитељима, свештеницима, учитељима и старешинама отдају поштовање, а међусибом да се пазе као браћа и сестре, те да тако одрасту на радост својих родитеља а на дику школе и учитеља свога. Особито је нуждно да млади наши учитељи чувају децу школску од псовке и употреблења гадних речи, — које су се на жалост сада међу децом и људма јако уобичајиле, — и од пушења, које све већма маха отима код данашње мушке младежи наше, па већ и код саме школске деце. (Свршиће се.)

ДЕЦЛ. КАД НЗ ШКОЛЕ ИЗИЂУ. Нема ваљда учитеља, који би нустио ђаке своје из школе, а да их не би испратио овим стереотипним речима; „Мирно идите нутем! Свакога смерно поздравите! Код куће слушајте своје старије!" Па ипак шта се збива на улицама носле школе? Ваља само поћи за децом кад иду из школе, иа ће се вддети, колико је њих послушало учитељеве речи. На једном крају исповрзао се бој, те настала вриска и писка; на другом крају јури улицом мноштво ђака и нодигли читав урнебес за каквим „верглашем," медведаром или пијаним човеком. Ако је пао снег, овде се једна новорка груда; тамо се неки малиша прућио, раширившп руке по снегу, те „прави чоека" и тако даље. Људи се чуде толикој вици и довикују деци: „Зар вас тако учи учитељ?! - ' Нису ретки случајеви, да иовелики ђак прође мимо стара човека, па му не ће капе да скине, не ће да му се уклони с пута или избаци иред њим какву ружну реч Доста нута то даде иовода те когод рекне : „Зар си то у школи научио?!" Дакле учитеља и школу криве обично људи, ако се ученици изван школе не владају по закону и наредбама учитељевим, које учитељ толиком живошћу сваком приликом наглашава