Školski list

- 188 —

По језику било је од целокупног броја деце 70 09% Немаца, 85 43% Мађара, 84 56% Словака, 78 86% Срба, 72-91 °/ 0 Романа. Број ма ђарске деце нарастао је са 2 десетине ироцента, јер год. 1887/8. било је 85 - 23°/ 0 , а год. 1888/9. било је 85 43°/ 0 . На против код Немаца, који су до сада са бројем увек на првом месту стајали, ноказује се назадак, јер прошле године било је 90 63%, а сада 90 09°/°, дакле са 0 54% мање. Од 1000 деце, која су ишла у школу иотпуно о,у свршили школ. годину 8526, а само зими су ишла у школу 147 4 деце. Број деце која су довршила школску годину умножен је са 64.899 деце. Изостајања од школе било је 20,977.159 по дана. Овај број се дели на 1,286.780 ученика; дакле од сваке 1000 ученика који су ишли у школу њих 648.4 ученика изостало је по 16 но дана. Године 1888/9. било је нохађање школе много иеуредније него прошлих година, а то с тога што се неизвињена одсусгва нису по закону казнила, те по томе се н небрежљиви родитељи нису приморавали на редовно слање деце у школу. Јер од броја отсутних часова 95% је од неизвињених; само у 1,040.652 случаја исписана је казна од 520.326 оор. па и од ове исписане своте тек је 40151 ®ор. 11 нов. покупљено и на опредељена места отправљено. На припомоћ сиротим ученицима издато је 173.637 ®ор. (са 5403 Фор. више пего прошле године); од сваке 1000 ученика њих 913*1 имали су све потребне књиге и друге шк. ствари. Од 214.884 ученика који су испит нолагали 96 8% знали су добро и читати и пиеати, а 3'2% само читати. У погледу општина које су имале школа говорн се у извештају да су године 1889. од 12 685 општина 83 9% ималеједну или више школа; 14 18% огинтина нису имале својих засебних школа, него су своју децу у суседне школе слале; без икаквих школа било је 1 91% или 244 општине. Године 1888/9. умножен је број школа за 80 и тако је те године било 16.702 школе. Од ових је било : 4 74°/ 0 државних; 1Г59% општинских; 32'35% римокатоличких; 14 23% реФорматских; 12 92% грчко-католичких: 10 63% ист. православних; 8 56% евангеличких; 3 38% нзраиљских; 1 07% приватних; 0 14% друштвених; 0 02% унитарских. Године 1888/9 било је 16.455 основ. школа, 68 виших народних школа, 17 виших девојачких н 162 грађанске школе. Од укупног броја школа било је 84 95% смешаних, 7.03% чисто мушких и 8 02% чисто женских школа. Најмање смешаних (50 75%) има код државних школа. У 16 702 школе било је 24.645 учитељских места. Само са једним учитељем било је 12.872 школе. У поглелу наставног језика било је 52 96% са мађарским наставним језиком; 14 58% са романским наст. јез.; 8 31 % са словачким наст. језиком: 1'71% са србским наст. језиком; ГЗ6% са русинским ; 0 24% са хрватским наст. језиком. У 16 62% школа поред мађарског језика узимани још и други језици као наставни. Немађарских школа било је 7.838. У овима је у 43-92% ОД школа