Školski list

— 77 —

декарни био, где је исти мирис осетио. Други пак иример је следећи: Неко замоли своје рођаке, да му кад заспи врућу опеку метну под ноге. Доцније цробудивши се приповедио је, да је сањао о Етни како се по њој шетао. Већина људи верује у снове, а нрорицање снова врло је старог порекла премда му је сталност и истинитост исто тако лабава, као темељ зграде подигнуте на неску. Није искључена могућност да се по гдекоји сан и обистини јер и у лутрији од хиљаде хиљада срећака ипак по гдекоја донесе главни згодитак. Сан може имати своју важност у толико, што нам неугодни снови тумаче да у организму нашем ниЈе све у најбољем реду. Тако се дешава да нам се већ. у сну нредсказују болести, које ће истом доћи. Бол какав блажије нарави не осећамо обдан, јер нам је сва пажља уперена на утиске спољашњега света, тек обноћ ма и у сну кад смо се отргли свим утисцима спољашњега света указује нам се бол. Ко пати ма и у најмањој мери од грљобоље тај обично већ на 2—3 дана пре тога снева о диФтерији или о другој којој вратној болести; бол је дакле већ онда заметнут али је за болесника био неосетан иод утицајем разних надражаја из спољашњега света. Постоје дакле случајеви, да је сан био весник настунајуће болести. Сан је у више прилика издајица, јер многи одаје у сну говором или бунцањем оно, што је у будном стању тајио. Сан је и цанорами сличан. Дешава се, да старци живо сањају догађаје и успомене из детињског и младићког доба. Из свега што овде рекосмо даде се извести следеће : 1. Ко хоће да му снови не буду непријатни, нека иази да му сваки орган нормално делује. 2. У хладној, добро проветреној пространој соби боље спавамо, него у врућој и маленој собици, јер се у овој брзо поквари ваздух. 3. Ко за време спавања или у опће увек и много сања, томе се дух довољно не одмори нити окрепи. Ово је стање редовно знак нервозности, која се најрадикалније лечи баш добрим спавањем без сањања.

НЕКРОЛОГ. | Јован Бољарић бивши учитељ глухо-немих у Београду, напрасно је преминуо у 56. години 3. маја т. г. Покојник је родом из наших крајева и као већ оспособљени учитељ преселио се у (Јрбију, где је радио на поменутој грани хуманитарне педагогије. , Познат је био као ваљан зналац нашег црквеног иојања, те је с тога чешће у придворној краљевској цркви појао. Сахрањен је 5. маја. На опелу му је из почасти чинодјејствовао Њег. В. Митрополит Инокентије са пет свештеника. Покој му души !