Školski list

— 161 —

Несторовић. Био је „житељ сентански" а свршивши гимназију изучио је „педагогическија училишча с величајшим успјехом." Год. 1815. био је учитељ у Сомбору а за тим три године у Сегедину. Говорио је поред српскога латински, мађарски и немачки. Кад је дошао у Карловац, било му је 25 година и био је „у обученију дјетеј по новому наставленија начину отмјен." За његово време била су деца у школи овако раздељена: 1. штици, 2. букварци. 3. часловци, 4. псалтирци, 5. синтакси. — Чим је дошао, почео је уводити Вуков правопис — а то је било у самом почетку Вукова рада — али су општинари томе одмах на пут стали, као што се види из једнога седиичнога записника ово: „имао буде (учитељ) и како цијело сл. обшчество желајет из славенскаго нашего дијалекта не излазити, тако по граматики г, Мразовића дјецу учитл и сасвијем настављати и никаковије новије писмена не уводити у нашу овдашњу сл. сербску школу и остати код наших првих славенских писмена." — Али да је у осталом био мио свима, види се из једнога писма где га „Локал-Директор" назива: ХЈпзег а11§етет ћеИеМег Бећгег. А да је и Илић особито био задовољан са Карловчанима, види се опет из једнога његова писма, где вели: „ Колико ми је срце к правом успитавању драге ми дјечице духом ревности дисало, толико ми се она, у груди узобновила и двапут умножила, кад сам искусио колико се и овдашње Благоизбрано обшчество о зрелом успитавању дјечице своје брине... 0, благо ономе сваком царству, у ком родитељи прве своје и свете дужности овако ревњиво и примерно испуњавају". Касније се Илић покалуђерио, добио име Севастијан и као архимандрит гомирски стекао великих заслуга за тај манастир. Карловачка је „славено-српска" школа имала много неприлика, не заајући често под које школско надзорништво спада. Томе су биле узроком честе политичке трзавице, ради којих је териториј града Карловца спадао час под Французе, Илирик, час опет под Угарску. Карловчани су желили' да припадну ма под које надзорништво — како се види из више њихових писмених прошња — само да им државна власт не затвори школе, а и зато јер су сз надзорништва старала за честите учитеље; али им то није пошло за руком. Године 1822, захтевала је полит. власт (Кге18ат1) кар-