Školski list

— 160 -

6. Мојсеј ПоиовиЛ, учитељевао од 1. фебруара до 7. маја 1809. Године 1808. месеца јуна склапа општина карловачка са школским директором Стеваном Вујановским уговор којим се обвезује да ће своју школу у потпуном реду издржавати и учитеља с 500 фор. на годину плаћати. Директор се пак обвезује да ће школу надзирати и увек, кад устреба, оспособљенога учитеља амо послати. Већ идуће г. 1809. дошао је сам Вујановски лично у Карловац, и зато му је општина за његов труд поклонила 100 фор. Он је овде наместио за учитеља: 7. Еврема Лазаровипа. Овај је Лазаровић дошао из Черевића и учитељевао овде до г. 1812. 8. Јован Дјакови%, бивши ђакон петрињски дошао је амо 1. септ. 1812. и учитељевао до августа 1815. — Владика Мијаковић писао је додуше општини, нек узме за учитеља Саву Јулијана Мркаља* који се 1811. покалуђерио и у Гомирју живио, али је општина изабрала Дјаковића. Дјаковић је касније био парох и прота карловачки. 9. Марко БудимировиЛ од 27. окт. 1815.-27. окт. 1817. С њиме је општина склопила уговор на 2 године. У опште је у то време у Карловцу био обичај, да се и са свештеником и с учитељем склапа уговор на извесно време, обично на годину дана. — Од нов. 1817. до 31. дек. 1818. опет је учитељевао капелан Павле Мејић. Читаве те године молила је и преклињала ова општина краљ. саветника и директора срп. школа Уроша Несторовића, да јој пошаље „једнога искуснога и подобнога правитеља нашега овдашњега Сербскога училишча, који би нашу јуност у потребнима нормалнима вешчма то јест: у Ијенију, катихизису, библији, Аритметики, словенској Граматики и калиграфији, к тому пако и началу и чтенију њемецкога језика исправно и по пропису управљао". Нарочито је ваглашено било ово: „за нашу јуност потребан јест человЈек умјерен, цјеломудер, смиреномудер и доброљубнога серца, нити он имаде од другога зависити, токмо од јединаго, од нас самих изабранога „Локал-Директора". Такога су учитеља заиста и добили кад им је дошао: 10. Самујило ИлиЛ. Он је учитељевао у Карловцу од маја 1819. до 30. нов. г. 1828. а послао га је овамо Урош * Ммзн ђ. МилиЋевић у својој „Иеторији педагогије" и ђорђе Рајков/ћ у „Јавору" у чланку „Оава Мркдљ", спомању, да је на овој школи учитеЈ>евао и внаменити књижевник, претечм Вуков и правн отац данашњсга правопиеа српскога Саеа Мркаљ. Одакле с.у њих двојица то прпли, не знамо, али моакемо позитивно Јстврдити да Сава Мркаљ никад на овој гаколи није био учитељ. Нигде у списима, рачунима ни записницима општинским нема о њему спомена; једино г. 1812. препоручио је в">адика Мијоковић Кардовчанима, да га увму за учитеља, „јер би могао немецки и ла^инеки учити", али ови нису препоруке уважили, познавајуКи Оавину раздражљивост и болест. Касније, г. 1817. имао је Сава размирицу с овом општином, али с.асвим као приватан човек.