Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
99
Тајно пише, а тајно јој шаље,
У књизи јој овако бесједп: „Видосава, Момчилова љубо! „Шта ћеш у том леду и снијегу“
„Кад погледаш с града изнад себе,
„Ништа немаш лијепо виђети, „Већ бијело брдо Дурмитора „Окићено ледом и снијегом „Усред љета, као усред зиме; „Кад погледаш стрмо испод града, „Мутна тече Тара валовита,
„Она ваља дрвље и камење,
„На њој нема брода ни ћуприје,
5 А око ње борје и мраморје; „Већ ти отруј војводу Момчила,
„Шл га отруј, или ми га пздај, »Ходи к мени у приморје равно „Бијеломе Скадру на Бојану, »Узећу те за вјерну љубовцу, Па ћеш бити госпођа краљица, »„Прести свилу на златно вретено, »„Свилу прести, на овили сједити, 5 А носити диву и кадиву
„И још оно све жежено злато; „А какав је Скадар на Бојани! „Кад погледаш брду изнад града, „Ове порасле смокве и маслине „И још они грозни виногради; „Кад погледаш стрмо испод града, »Ал' уврасла шеница бјелица,
>» А око ње зелена ливада,
„Кров њу тече зелена Бојана,
(5) сл
30)