Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

1:06

100

рт мис

„По њој плива риба свакојака,

„Кад гођ хоћеш, да је таве једеш.“ 4() Дође књига љуби Момчиловој,

Књигу гледа љуба Момчилова,

Ону гледа, другу ситну пише:

„Господине, краљу Вукашине!

„Није ласно издати Момчила, 15 „Ни издати, нити отровати:

„У Момчила сестра Јевросима,

„Готови му то господско јело,

„Прије њега јело огледује;

„У Момчила девет миле браће 50 „И дванаест прво-братучеда,

»Они њему рујно вино служе,

„Прије њега сваку чашу пију;

„Момчил' има коња Јабучила => с

„Јабучила коња крилатога; 55 „Куд гођ хоће, прелећети може;

Приповиједа се, да је онамо негдје у некаком језеру био крилат коњ, па излавио ноћу, те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би коју кобилу опасао, он би је ударио ногама у трбух, те се изјалови (да не би ождријебила крилата коња/. Кад то дозна Момчило, а он узме бубњеве п таламбасе, и остале којекаке справе. што лупају, па отиде дању, те се сакрије код језера, а кобиле натјера око језера. Кад ноћу изиђе коњ из језера и опасе једну кобилу, па пође да сиђе с ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе, те се коњ поплаши и не узима кад изјаловити кобиле, него утече у језеро, а кобила остане суждребна и ождријеби |Момчилу] крилата коња, којега једни у овој пјесми назипају вранцем, једни доратом, једни ђогатом, а овдје се пјева Јабучило и, краткости ради, чилаш и чиле.

Ро“ ти 12