Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

108

Што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада;

Што Момчилу таман чизма била, Ту Вукашин обје ноге меће; Што Момчилу златан прстен био, Ту Вукашин три прста завлачи; Што Момчилу таман сабља, била, Вукашину с' аршин земљом вуче; Што Момчилу таман џеба била,

Краљ се под њом ни дигнут не може.

Тад' говори краље Вукашине:

у Авај мени, до Бога милога ! „Нуто курве младе Видосаве! „Бад издаде оваког јунака,

„Кога данас у свијету нема,

„То ли мене сјутра издат не ће!“ Па повикну своје вјерне слуге, Уватише кују Видосаву,

Свезаше је коњма за репове, Одбише их испод Пирлитора,

Те је коњи живу растргоше. Краљ похара дворе Момчилове, Па он узе сестру Момчилову,

По имену дилбер-Јевросиму, Одведе је Скадру на Бојану,

И вјенча је себи за љубовцу, Шњом лијепи пород изродио, Породио Марка и Андрију, |

А Марко се тури на ујака, |

На ујака, војводу Момчила.

ни

280

285

290

300