Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

11

Ба ИНА На наџаке и на буздоване; А допаде краљу Вукашине, Удари га оним бојним копљем, Удари га посред срца жива, Ал' говори војвода Момчило: „Аманет ти, Вукашине краљу: „Ти не узми моју Видосаву, „Видосаву, моју невјерницу, „Јер 1" и твоју изгубити главу, „Данас мене у тебе издала, „А сјутра ће тебе у другога; „Већ ти узми моју милу сеју, „Сеју моју милу, Јевросиму, „Она ће тип свагда вјерна бити, „Родиће ти, к'о и ја, јунака.“ То говори војвода Момчило, То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти. Кад погибе Момчило војвода, А граду се отворише врата, Пак изиђе куја Видосава, Те дочека краља Вукашина, Одведе га на бијелу кулу, Посади га у столове златне, Угости га вином и ракијом

И господском сваком ђаконијом,

Па отиде у ризницу млада, Изнесе му рухо Момчилово, Момчилово рухо, пи оружје; Ал да видиш чуда великога: Што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче;

“> ст с>

270