Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

119

112

„Но је л', браћо, Божја вјера тврда, „Да ни један љуби не докаже, „Већ на срећу да им оставимо, „Која сјутра на Бојану дође г“ И ту Божју вјеру зададоше,

Да ниједан љуби не докаже.

У том их је ноћца застанула, Отидоше у бијеле дворе, Вечераше господеску вечеру, Оде сваки с љубом у понинј Ал' да видиш чуда великога! || Краљ Вукашин вјеру погавио, / Те он први својој љуби каза | уда се чуваш, моја вјерна љубо; «Немој сјутра на Бојану доћи | „Ни донијет ручак мајсторима, ујер ћеш своју изгубити главу, „Зидаће те кули у темеља.“

И Угљеша вјеру погазио,

И он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо! „Немој сјутра на Бојану доћи „Пи донијет мајсторима ручак, „Јера хоћеш млада погинути, „Зидаће те кули у темеља.“ Млади Гојко вјеру не погази,

И он својој љуби не доказа. Кад у јутру јутро освануло, Поранише три Мрљавчевића, Отидоше на град на Бојану. Земан дође да се носи ручак"),

19 Од стиха 121—178 једни и овако пјевају:

95

100

110

115