Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
119
112
„Но је л', браћо, Божја вјера тврда, „Да ни један љуби не докаже, „Већ на срећу да им оставимо, „Која сјутра на Бојану дође г“ И ту Божју вјеру зададоше,
Да ниједан љуби не докаже.
У том их је ноћца застанула, Отидоше у бијеле дворе, Вечераше господеску вечеру, Оде сваки с љубом у понинј Ал' да видиш чуда великога! || Краљ Вукашин вјеру погавио, / Те он први својој љуби каза | уда се чуваш, моја вјерна љубо; «Немој сјутра на Бојану доћи | „Ни донијет ручак мајсторима, ујер ћеш своју изгубити главу, „Зидаће те кули у темеља.“
И Угљеша вјеру погазио,
И он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо! „Немој сјутра на Бојану доћи „Пи донијет мајсторима ручак, „Јера хоћеш млада погинути, „Зидаће те кули у темеља.“ Млади Гојко вјеру не погази,
И он својој љуби не доказа. Кад у јутру јутро освануло, Поранише три Мрљавчевића, Отидоше на град на Бојану. Земан дође да се носи ручак"),
19 Од стиха 121—178 једни и овако пјевају:
95
100
110
115