Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
118
'20 А редак је госпођи краљици, Она оде својој јетрвици, Јетрвици, љуби Угљешиној: » Чу ли мене, моја јетрвице! 125 „Нешто ме је забољела глава, „ Тебе здравље! пребољет' не могу; „По понеси мајсторима ручак.“ Говорила љуба Угљешина: 21 „О јетрво, госпођо краљице! 130 „Нешто мене забољела рука,
Ал' да видиш две госпође младе,
Две госпође, обе постарије:
Једна узе убељено платно,
Па га носи опет да бијели,
И одлави тамо на белило,
Тамо оде, више не долази;
Друга узе лијепе руменџе,
Па одлази на воду студену,
На води је жубор отворила,
Па ка двору више не долази;
А не може Гојковица млада,
Јера има чедо у колевци
Врло младо од месеца дана.
Прође време госпоскога ручка,
Најзад уста њина стара мајка,
Те позива младе измећарке,
Да однесе ручак на Бојану;
Ал' говори Гојковица млада:
»Седи,“ вели, „наша стара мајко,
» је ти њијај чедо у колевци,
уда ја носим господскога ручка; 120 _ „Од Бога је велика греота,
зА од људи зазор и срамота,
„Код три снае да ти носиш ручак.“
Онда оста њина стара мајка,
Те да њија чедо у колевци,
А устаје Гојковица млада
И позива младе измећарке,
Те однесе госпоскога ручка;
Кад је била на воду Бојану,
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, П. 8