Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

118

'20 А редак је госпођи краљици, Она оде својој јетрвици, Јетрвици, љуби Угљешиној: » Чу ли мене, моја јетрвице! 125 „Нешто ме је забољела глава, „ Тебе здравље! пребољет' не могу; „По понеси мајсторима ручак.“ Говорила љуба Угљешина: 21 „О јетрво, госпођо краљице! 130 „Нешто мене забољела рука,

Ал' да видиш две госпође младе,

Две госпође, обе постарије:

Једна узе убељено платно,

Па га носи опет да бијели,

И одлави тамо на белило,

Тамо оде, више не долази;

Друга узе лијепе руменџе,

Па одлази на воду студену,

На води је жубор отворила,

Па ка двору више не долази;

А не може Гојковица млада,

Јера има чедо у колевци

Врло младо од месеца дана.

Прође време госпоскога ручка,

Најзад уста њина стара мајка,

Те позива младе измећарке,

Да однесе ручак на Бојану;

Ал' говори Гојковица млада:

»Седи,“ вели, „наша стара мајко,

» је ти њијај чедо у колевци,

уда ја носим господскога ручка; 120 _ „Од Бога је велика греота,

зА од људи зазор и срамота,

„Код три снае да ти носиш ручак.“

Онда оста њина стара мајка,

Те да њија чедо у колевци,

А устаје Гојковица млада

И позива младе измећарке,

Те однесе госпоскога ручка;

Кад је била на воду Бојану,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, П. 8