Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

ја

и 1 ИВ Јунаку се срце ражалило, Жао му је љубе вијернице, Жао му је чеда у кол'јевци, Ђе остаде од мјесеца дана, Па од лица сузе просипаше; Угледа га танана невјеста, Кротко ходи, док до њега приђе, Кротко ходи, тихо бесјеђаше: „Што је тебе, добри господару ! „Те ти рониш сузе од образа #“ Ал говори Мрљавчевић Гојко: „Зло је, моја вијернице љубо! „Имао сам од злата јабуку, „Па ми данас паде у Бојану,

у Те је жалим, прегорет не могу.“

Не сјећа се танана невјеста, Но бесједи своме господару: „Моли Бога ти за твоје здравље, „А сааићеш и бољу јабуку.“ Тад: јунаку грђе жао било,

Па на страну одвратио главу, Не шће више ни гледати љубу; А дођоше два Мрљавчевића, Два ђевера Гојковице младе, Узеше је за бијеле руке, Поведоше у град да уграде, Подвикнуше Рада непмара, Раде викну до триста мајстора; Ал' се смије танана невјеста,

'Она мисли, да. је шале ради.

Турише је у град уграђиват, Оборише до триста мајстора,

165

170