Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

1

~ А

Оборише дрвље и камење, Узидаше дори до кољена, Јотш се смије, танана невјеста,

Л Још се нада, да је шале ради.

Оборише до триста мајстора, Оборише дрвље и камење, Узидаше дори до појаса,

Тад' отежа дрвље и камење, Онда виђе, шта је јадну нађе, Љуто писну, како љута гуја, Па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако Бога знале! „Узидати младу и зелену.“

То се моли, ал' јој не помаже, Јер ђевери у њу и не гледе. Тад' се прође срама и зазора, Паке моли свога господара: „Не дај мене, добри господару ! „Да ме младу у град узидају, „Но ти прати мојој старој мајци, „Моја мајка има доста блага, „Нек ти купи роба ил робињу, „ Те зидајте кули у темеља.“ То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста, Да јој више моба не помаже, Тад' се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре! „Остави ми прозор на дојкама, „Шетури ми моје б'јеле дојке, „Наде дође мој нејаки Јово, „Наде дође, да подоји дојке.“

185

190

200

210

~> [5 сл