Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
127
120 _ ;
И доведе ђакона Јована,
И његове ђеце триста луде:
Па проклето просипаше мито,
Да му даду сестру за љубовцу. Калуђери мита приватише,
И привати дванаест владика
И четири Српске патријаре,
Но не хоће ђаконе Јоване
И његове ђеце триста луде: Роксандра је пред бијелу цркву, Па излазе триста калуђера, Изидоше пред бијелу цркву,
Ев' нађоше Роксандру ђевојку, Овако јој ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице!
„То ви, Боже, у час добар било!“ Ема вели сирота, Роксандра: „Хајт отоле, Божјји проклетници! „ Баволи ви понијели душу,
„А огањ ве изгорио живи!
„Па ве вода мутна ћердосала !“ Кад ето ти дванаест владика, Овако су ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице !
„То ви, Боже, у добар час било!“ Ема вели сирота Роксандра:
„ Хајт отоле, Божји бездушници! х „Ђаволи ви понијели душу!
„А огањ ве изгорио живи!
„ И вода вас ћердосала мутна!“ Кад ето ти Српски патријари, Овако су ријеч бесједили:
Ди; ил
60
65
т0
15
80